Публика 26. Фестивала нитратног филма упознаће се 7. јуна у Југословенској кинотеци са заборављеним класиком француског новог таласа „Збогом Филипин“ (1962) у дебитантској режији Жака Розијеа и с младим аматерима у главним улогама.
Овај слободоумни филм, прозрачан и забаван, са снажном нотом хумора, прати Мишела који се досађује у Паризу док чека позив за служење војног рока у Алжиру. Ради као телевизијски камерман, упознаје две тинејџерке и почиње да се забавља са обе. Одлази на Корзику да ужива у последњим данима пре војске, а оне га прате, те се Мишел налази „између две ватре“.
„Збогом Филипин“ је пун импровизације, сниман у ходу, на улицама и свуда где се камера могла поставити. Дах лежерности доносе и млади глумци аматери (средовечни Италијан Виторио Каприоли је био једини професионални глумац), које у лакој причи о љубавном троуглу, препуној младалачких несталних осећања, вреба стална претња Алжирског рата.
Овакву причу прати и одабрана музика с летњим хитовима, звуцима варијетеа, џезом, игром ча-ча-ча, па филм понекад личи на мјузикл, не само по богатству звука, већ и по начину на који Розије режира те секвенце. Бавећи се одрастањем, он приповеда о радости младости, чарима једноставног живљења кроз кадрове пуне сензуалности и готово непристојне лепоте, елегантно, али и потпуније одбацујући етос рата и смрти, него што би то урадио било који експлицитнији филмски израз.
Међутим, ова француско-италијанска продукција није добила ни део признања каква су додељена неким раним делима најпознатијих филмских стваралаца новог таласа. Филм је снимљен 1960. године, а завршен тек 1962. због тешкоћа у продукцији. Имао је минималну дистрибуцију, а Розије је добио шансу за следећи играни филм „Близу Оруета“ тек 1971. године.
