Часопис „Кинотека“ овог месеца доноси есеј о филму „Вирџина“ (1991) Срђана Карановића, који је у процесу дигиталне рестаурације у оквиру пројекта А1 Кинотека, и преноси опширан интервју о настанку тог филма, који је са аутором водио редитељ Стефан Арсенијевић.
У овом броју објављени су есеји о италијанској и светској диви Софији Лорен, о снимању филма „Ужичка република“ (1974) Живорада Жике Митровића, поводом 50 година од премијере, о недавно преминулим уметницима – српској глумици Радмили Живковић и америчком глумцу и музичару Крису Кристоферсону. Ту је и приказ монографије „Дај, бабо, главу!“ о омнибусу „Како је пропао рокенрол“, фељтон о Алену Делону наставља се текстом о филму „Самурај“ (1967) Жан-Пјера Мелвила, а рубрика „Шок коридор“ осврће се на феномен хорор жанра – филм „Страва у улици брестова“ (1984).
Ове јесени 90 година је напунила једна од највећих филмских дива друге половине 20. века Софија Лорен, о чијој богатој каријери пише Ана Марија Роси. За улогу у „Ћоћари“ 1962. лепа италијанска глумица је добила Оскара. У аутобиографији „Софија – живот и љубав” записала је: „Пре Ћоћаре била сам извођач. После ње – глумица”. Снимила је више од стотину филмова у Италији, Америци, Русији… Највеће успехе постигла је радећи с Виториом де Сиком и Марчелом Мастројанијем. Власница је десет Донатела, пет Златних глобуса, почасног Оскара и других награда за животно дело.
Поводом дигиталне рестаурације „Вирџине“ (1991, продукција Центар филм) редитеља и сценаристе Срђана Карановића у оквиру пројекта А1 Кинотека, часопис преноси из књиге „Мало изнад тла“ опширан интервју редитеља Стефана Арсенијевића са Карановићем, који је испричао како је све кренуло од истините приче и како је га је до краја дугог и напорног процеса настанка тог филма држало то што „једно дете које је рођено као женско мора да живи као мушко. Значи, мора да живи како други хоће“.
У есеју о „Вирџини“ млада филмска критичарка Ана Филиповић пише да то дело „неретко именовано и последњим југословенским филмом, не само што је настајало десет година (првенствено услед сложених продукционих кретања) већ је и изникло на тлу два сценарија, од којих је други изведен, док је први, служећи се истим мотивом смештеним у различит друштвено-историјски контекст, остао у потенцијалу, као сведочанство о свим непроживљеним животима једног филма“.
У рубрици „Са полица библиотеке“ Вук Попадић представља монографију „Дај, бабо, главу!“ (Друштво љубитеља популарне културе, 2024), која приближава околности настанка култног омнибуса „Како је пропао рокенрол“ (1989), упечатљиве рефлексије духа Београда у ритму некадашње новоталасне музичке сцене. Књигу је приредила Владислава Војновић, прикупивши четрдесетак сећања учесника, нека у форми интервјуа, често у готово говорном језику, а нека као мање или више надахнуте исповести.
In memoriam је посвећен великој српској глумици Радмили Живковић (1953-2024), о чијој каријери и осебујној личности пише Маријана Терзин Стојчић под насловом „Истина је основ живота“. Од дебија на филму 1969. епизодом у филму „Осека“ Владе Павловића пленила је лепотом. Красили су је лична и друштвена отвореност, прецизност у дијагнозама и критикама друштва. У време када се на то није гледало благонаклоно, неке су јој награде измакле, неке је дуго чекала. Ипак, каријеру је завршила као власница пулске Арене, Царице Теодоре, више награда за животно дело…
Пре 50 година премијерно је приказан филм „Ужичка република“ (1974) Жике Митровића. Врло сложене околности настанка тог дела детаљно описује Марина Фафулић Милосављевић, из угла продукције, мотива за пројекат, буџета, кастинга, учешћа војске, односа историјске истине и филмске слике партизана и четника… Идеолошки обојен, али атрактиван филм привукао је у оно време више од милион гледалаца у биоскопима.
Фељтон „Делон, лице филма“, са текстовима из књиге о славном глумцу Алену Делону ауторке Зинаиде Пронченко (Ред Бокс, 2023) наставља се трећим делом, који се бави једним од његових чувених филмова – „Самурај“ (1967) у режији Жан-Пјера Мелвила.
Повод за есеј у рубрици „Шок коридор“ је 40 година од премијере хорора „Страва у Улици брестова“ (1984) Веса Крејвена. О значају филма који је дао нови живот слешеру и о историјату те франшизе пише Ненад Беквалац, оцењујући: „Многи су се пре Крејвена бавили алузивном моћи снова, али ретко ко је успео да је учини овако застрашујућом. Користећи снове, ’Страва у Улица брестова’ истражује теме либида, феминизма, менталних болести, квир тематике и егзистенцијализма, све упаковано у приступачан холивудски пакет који већ деценијама ужасава и одушевљава публику“.
У рубрици „Трагови на филму“ Беквалац пише о глумцу и музичару Крису Кристоферсону (1936-2024), који је обележио америчку популарну културу 20. века. Боксер, песник, глумац, војни пилот хеликоптера, кантри певач и композитор, освојио је три Гремија, али и Златни глобус, као и најширу популарност, улогом у хит филму „Звезда је рођена“ (1976) Френка Пирсона, где му је партнерка била Барбра Стрејсенд. Глумио је у филмовима Мартина Скорсезеа, Пола Мазурског, Сема Пекинпоа…
На насловној страници овог броја „Кинотеке“ је Марта Келер у улози Вирџине, а на дуплерици фото вест о отварању легата Данила Бате Стојковића уз две пратеће изложбе.