Нови број месечног часописа Кинотека доноси портрет филмске диве Клаудије Кардинале, актуелни интервју са истакнутим канадским редитељем Атомом Егојаном, као и разговор са Душаном Макавејевом из 2005. године, затим интервјуе са Мајом Медић, ауторком монографије о 70 година рада Кинотеке и са директором КЦ Град Дејаном Убовићем, гостом програма Мој избор. Ту су и фељтон о Саши Петровићу, приказ мемоара Владимира Погачића, текстови о поджанру роуд мувија, о јубилеју филма „Три Ане“ Бранка Бауера...
Портрет Клаудије Кардинале на насловној страни најављује текст управника Музеја кинотеке Марјана Вујовића о италијанској и интернационалној звезди којој је овог месеца посвећен циклус Великани светског филма. У детаљној биографији вишеструко награђиване глумице и славне лепотице Вујовић истиче да је најзначајнија година у њеној импресивној каријери била 1963. када је играла у филмовима двојице најзначајнијих редитеља тог периода – у „Гепарду“ Лукина Висконтија и „Осам и по“ Федерика Фелинија, а исте године и у свом првом филму америчке продукције „Пинк Пантер“ Блејка Евардса.
Сандра Перовић је разговарала с једним од најоригиналнијих савремених аутора Атомом Егојаном, који је ове године у Венецији представио свој нови филм „Почасни гост“, уврнуту психолошку драму о сложеној вези између оца и ћерке. „Фасцинирала ме је идеја о породичној причи и тајни која не може да се исприча… Мислим да је могуће снимити филм који је скоро направљен као терапеутски процес“, изјавио је Егојан, који у овом интервјуу открива да су на њега утицали Бергман, Хичкок, Бресон, Буњуел, говори о месту аутора независних остварења на данашњој филмској сцени, односу са Шарлом Азнавуром и другим темама.
За циклус Мој избор листу је саставио Дејан Убовић, директор Културног центра Град. У интервјуу за Кинотеку изјавио је да је то „скуп филмова о позитивним отпадницима и чудним карактерима с маргине, а нит која их повезује јесте љубав или потрага за срећом“. Убовић је у разговору са Зорицом Димитријевић испричао да је још као основац водио „филмски дневник“ и да је и даље очаран одласком у мрак биоскопа. Фест је за њега уметничка слава, телевизијске серије не прати, док програмима Кинотеке даје оцену пет плус.
Пре тачно 60 година истакнути хрватски и југословенски редитељ Бранко Бауер снимио је „Три Ане“. У осврту поводом јубилеја Даниел Рафаелић оцењује да је та трагична прича о оцу који после рата трага за изгубљеном ћерком „један од највећих филмова које је овај простор икад произвео“. Напомињући да се о том релевантном и опомињућем филму говори и као о зачетнику црног таласа, Рафаелић истиче да је „Три Ане“ у сваком случају незаобилазна станица проучавања овдашње филмске историје, али и уметничког ужитка.
У тексту „Изван свих граница“ Игор М. Тохољ нуди „новију анатомију аутентичног америчког поджанра” – роуд мувија. Пола века након настанка једног од најчувенијих друмских филмова – „Голи у седлу“, аутор подсећа на жестину с којом су се појавили роуд филмови, попут оне која је пратила појаву филм ноара или касније француског новог таласа. „У роуд мувију, као на мало места, још увек опстаје идеограм људске жеље и базичне потраге за сопственом суштином“, пише Тохољ.
О књизи „70 година Југословенске кинотеке“ за часопис говори ауторка Маја Медић. Књига приказује најважније догађаје за историју ове институције културе кроз визуелне материјале – новинске исечке, документа, фотографије, позивнице, програме, спојене колажно. Маја Медић објашњава да се са директором Кинотеке Југославом Пантелићем договорила да монографија неће бити типична, а да је њој колажни приступ један од омиљених начина изражавања јер омогућава да се (по)каже више ствари на визуелно ограниченом простору, пружа богатији угођај од уобичајене смене текста и илустрација и коначно – колаж је врста монтаже, монтажа је суштина филма, а филм је оно што Кинотека баштини.
Рубрика Са полица библиотеке приказује мемоаре Владимира Погачића (1919-1999), некадашњег директора Југословенске кинотеке и једног од најзначајнијих пионира југословенског филма. О Погачићевом делу и каријери, уметничким и животним ставовима речито сведоче његови „Имагинарни записи“ (1994, издање Просвета и Yu филм данас). Како је оценио славни редитељ Слободан Шијан, и сам једно време директор Кинотеке, „све је у овој књизи дубоко лично, па ипак се све у њој тиче дубоко и свих нас. Лапидарним замахом, Погачић успева да обухвати готово читаву историју покретних слика, од кинеског позоришта сенки до савременог филма“.
Уз програм Дани норвешког филма, који је овог пута посвећен редитељки Едит Карлмар (1911-2003), Кинотека преноси одломак из књиге Ингрид Доке „Видим све у сликама. Филмска редитељка Едит Карлмар“, објављене у Ослу 2000. године . „Оно што је омогућило нетрадиционалне приказе мушкараца и жена у норвешком филму јесте снага јединствене, неустрашиве и снажне личности Едит Карлмар“, оцењује Ингрид Дока.
У рубрици Интервју из прошлости часопис доноси разговор који је се са славним редитељем Душаном Макавејовом водила Олга Стојановић Frechette у Хамбургу 2005. године. Макавејев је опуштено и духовито причао о снимању филма „Човек није тица”, о првим данима предузећа Авала филм, о томе зашто је у младости волео борски рудник, како је у његов филм ушао хипнотизер, о Николетини Бурсаћу, о радним акцијама…
Следи четврти, завршни део фељтона „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, на основу истоимене књиге и докторске дисертације Властимира Судара, који промишља о уделу „отворене метафоре“ у поетици једног од најзначајнијих српских редитеља, као и о антидогматском принципу и догматском начину.
Уочи домаће премијере биографског филма „Џуди“, са сјајном Рене Зелвегер у улози Џуди Гарланд, у Кинотеци је објављен текст о каријери и интригантној животној причи глумице и певачице коју је у звезде лансирала улога Дороти у филму „Чаробњак из Оза“, пре тачно 80 година.
У рубрици Трагови на филму сарадници Кинотеке пишу о недавно преминулим директорима фотографије Пјеру Лому и Енију Гварнијерију, као и о глумици Керол Линли.
Број затвара четврти, последњи део сценарија „Мајстори, мајстори!“ писца и редитеља Горана Марковића, друга верзија коју је писао у пролеће 1980. године.
Уз велики број фотографија, у часопису се редовно штампа детаљан програм биоскопских сала Кинотеке у Узун Мирковој и Косовској улици.