Комеморација поводом смрти Неде Арнерић одржана је 16. јануара у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља, колега и многобројних поштовалаца славне филмске, позоришне и телевизијске глумице, која је преминула 10. јануара, у 67. години.
Скуп је почео минутом ћутања, на позив директора Кинотеке Југослава Пантелића, који је прочитао и телеграме саучешћа, а о Неди Арнерић као цењеној колегиници и драгој пријатељици на комеморацији су говорили глумци Ивица Клеменц, Елизабета Ђоревска, Феђа Стојановић и Милица Зарић и позоришна редитељка Милица Краљ.
Колаж инсерата подсетио је на неке од изузетних креација Неде Арнерић чији филмски и телевизијски опус броји више од стотину улога. Велика ретроспектива њених филмова биће приређена од 29. фебруара у Кинотеци, у оквиру предстојећег Феста, који јој је пре две године доделио награду Београдски победник.
„Склад унутрашње и спољашње лепоте који је пратио велики таленат били су, уз нежност, оно што је најбоље описивало Неду“, рекао је Југослав Пантелић, додајући да су је невероватна скромност и одсуство претеране професионалне амбиције чинили још већом.
Подсетивши да је у свет покретних слика ушла веома млада, истакао је да је остварила изузетну каријеру и за собом оставила животни пут који ће сигурно инспирисати настанак филма који ће носити њено име.
„Од сарадње са Пуришом Ђорђевићем до оне са Барбаром Векарић, Неда је била и остаће велика и то не само када говоримо о њеном примарном позиву – глуми. Велики уметници не одлазе никада“, рекао је Пантелић и затим прочитао телеграме саучешћа који су стигли у Кинотеку.
Како је написала глумица Мира Бањац, „Напустила нас је и последња аутентична звезда нашег филма. Отишла је наша Неда са својом узнемиреном душом“.
Редитељ Горан Паскаљевић поручио је да му је жао што не може бити на комеморацији, јер је у Калкути. „Јако ме је погодила Недина смрт, још увек не верујем да је отишла заувек“.
У телеграму из Прага редитељ Лордан Зафрановић напоменуо је да су се за кратко време угасиле три сјајне звезде југословенског глумишта – Душица Жегарац, Милена Дравић и Неда Арнерић, те да му се чини да се „с њима угасила и духовна Југославија из сретних времена“.
„Милена је била свестрана глумица, Душица је била трагичарка као и њен живот, а Неда Арнерић била је живот и љубав“, написао је Зафрановић, додајући да је Неда, са којом је радио два филма, „уносила сву своју лепоту и љубав у сваки филмски квадрат, дајући филму све што је имала у себи“.
„Волио сам Неду, а филм нам је ту љубав узвраћао својим путовањима по светским метрополама и фестивалима. Неда Арнерић остаје у нама који смо имали срећу да осетимо њен таленат и љубав, а биће и у сваком дому кад се пусти неки од њених филмова“, поручио је Зафрановић.
Председник Друштва хрватских филмских редитеља Антонио Нуић подсетио је на недавно дружење са Недом Арнерић која је „са колегама и загребачком публиком поделила део свог големог глумачког и животног искуства“.
„Хрватски филмски редитељи примили су вест о њеном одласку са великом тугом. Били смо сигурни како истинска дива и глумица попут Неде и у трећој животној доби још има толико тога за изрећи и показати на филмским екранима и казалишним позорницама. Овако, остаје нам памтити њене бројне и незаборавне улоге у којима је особношћу, даром, виталношћу и женственошћу означила кинематогафије свих наших земаља. Њен одлазак неизмеран је губитак за све нас“, наводи се у телеграму Друштва хрватских филмских редитеља.
Пантелић је прочитао и текст редитеља Слободана Шијана који је у монографији о Неди Арнерић, објављеној када је добила награду за животно дело „Павле Вуисић“, истакао да је са Недом било „једноставно и лако радити, право задовољство“.
„То је глумица која поред талента и лепоте и оне специфичне филмске фотогеничности, која јој је обезбедила посебно место и дуго трајање у нашој кинематографији, поседује и изузетну глумачку интелигенцију која се састоји у муњевитом разумевању захтева редитеља“, оценио је Шијан, помињући Недин „романтични, наивни, али парадоксално – и проницљиви поглед“ којим је пратила дешавања на снимању.
„Капирала је све! Зато, када би на њу дошао ред, она би већ била спремна… Наравно, та лакоћа је била резултат великог Нединог искуства које је често остајало прикривено, у сенци њеног дугогодишњег младалачког изгледа“, написао је Шијан.
Ивица Клеменц се у присном тону присетио 35-40 година дружења, путовања учетворо на нове године, летовања, једрења, како Неда није дала да се баци пикавац у море, како је држала до реда и чистоће. „Ја сам је често звао добрица. Чује она то све. Ако постоји љубав онда то траје. Недељка, договарали смо се и за скијање у марту. Ти сад више нећеш скијати, а ја не желим“, рекао је Клеменц.
И Елизабета Ђоревска се обратила лично Неди, признајући да има јаку трему да не буде патетична – „да не изневерим твоју децентност, да не цмиздрим, јер ми смо „Одважне девојке“, како се звала једна од наших омиљених заједничких представа“.
„Недице, трудићу се да обуздам емоције“, рекла је Ђоревска, али је ипак видно потресена говорила о њиховом дружењу, о Неди као скромној звезди и тананој личности, о њеној љубави према псима, о заједничким тренуцима у позоришној гардероби и на сцени, на којој је управо и вечерас требало да буду.
„Увек си била ту, а и ниси била ту. Тихо би се ушуњала у позориште, бифе, гардеробу, шминкерницу, па и на сцену. А на сецни би постала гласна, коначно се пустила и отворила скроз . Ти си у свом глумачком бићу и изразу добијала пуноћу живота, слободу, веру, радост, сузе, од којих си се толико уздржавала у животу, мада би било много боље да ниси“, рекла је Ђоревска.
Наводећи детаље из приватног живота, Ђоревска је приметила да су „велике звезде у свом трену одласка тако жестоко саме“.
„Ти си нама дала све што имаш и све што си умела… Док смо живи, ти ћеш живети са нама и у нама“, рекла је она.
Феђа Стојановић је оценио да је Неди глума донела пуно, али јој је пуно и одузела. „Још као девојчица је постала велика звезда, али због тога није имала детињство, па онда ни право девојаштво. Све је прескакала. Када је ушла у зреле године, чинило ми се да жели и то да прескочи и да ступи у неку нову фазу. Али даље није постојало. Даље је била само депресија“.
„Често је говорила да је љубав могућа и у озбиљним годинама. Радовала се на сцени, а онда је наступала депресија из које није успевала да се извуче. Неда је била вредна, професионална и права дама, са великим словом д. Била је несигурна у себе, у свој таленат, а оставила је иза себе толико тога“, рекао је Стојановић.
Милица Зарић је истакла да је Неда Арнерић била велики професионалац, али и диван саговорник о свему – о сликарству, летовањима, болестима, клопи, мушкарцима, смејању, сунцу…
„Била си мудра, лафица, дама ортак, шмекерка. И била си храбра, сетна, крхка и снажна. Била си пријатељ“, рекла је Милица Зарић.
Милица Краљ се запитала „има ли у овако осиромашеном речнику какав је данас, у овако површном времену јефтиних сензација, има ли још увек довољно достојних речи којима се може описати човек и уметник као што је Неда“.
„Неда није од фраза, од општих места. Неда не може да се обухвати једном причом. Неда је истинска звезда, њена каријера је импозантна. Она ће се пак трудити да вам се дојми што обичнијом, да би вама било лакше. Неда својим образовањем и интелектом може да постиди сваког човека од интелекта, али она ће пак пожелети да вам се учини наивнијом, блесавијом, да би вама било лакше. Неда је велики борац за демократију, за правду. Неда Арнерић је лепота и љубав“, рекла је, између осталог, Милица Краљ.