Легат филмског и књижевног критичара и публицисте Милана Влајчића (1939-2022) и његова постхумно објављена збирка текстова „Кавијар за сиротињу“ представљени су 16. марта у Југословенској кинотеци.
„Књишки легат Милана Влајчића, захваљујући госпођи Душки Максимовић Влајчић, доступан је посетиоцима Библиотеке Југословенске кинотеке, а ми ћемо се потрудити да сачувамо за будућност много докумената који ће нас подсећати на његов рад, стваралаштво и размишљања“, истакао је директор Кинотеке Југослав Пантелић обраћајући се многобројној публици у сали „Макавејев“.
Део докумената и фотографија је током промоције био изложен у витринама испред сале.
„Милан Влајчић нам је поверио на чување своју библиотеку књига о филму, која броји више од 700 наслова, обухватајући најрелевантнија теоријска дела написана у последњих пола века у свету и код нас“, рекао је Пантелић и додао да се те књиге придружују легатима Душана и Борке Стојановић, као и поклон збиркама Славка Воркапића, Владе Петрића, Владимира Погачића, Дејана Косановића, Николе Мајдака и Николе Стојановића, креирајући богат фундус филмског знања за све оне који су заинтересовани за проучавање уметности покретних слика.
Осим тога, Влајчићева колекција служи и да се упознамо са оним што је читао, што га је у филмолошком смислу обликовало.
„Поред текстова које је писао, увид у његову библиотеку може бити инспиративан за свакога ко жели да види како се, кроз литературу, формирао један од најзначајнијих филмских критичара са ових простора“, рекао је Пантелић, истичући његову свестраност, ерудицију, способност повезивања ствари и избрушен стил.
„Премда је нама најзначајнији као неко ко је писао о филму, он се подједнако квалитетно бавио књижевном критиком, као и посматрањем и анализом уметности, културе и друштва. Додао бих да је управо због те ширине тако добро разумевао и сам филм“, оценио је Пантелић.
Посебно је поменуо љубав и страст с којима је Влајчић приступао филму, због чега смо тако радо читали његове текстове. „Успевао је да пренесе емоцију поводом филма, а да истовремено буде јасан, одмерен и прецизан у свом ставу и суду, што су највећи домети којима филмска критика стреми“, закључио је Пантелић.
Разговор о књизи „Кавијар за сиротињу“, коју је објавио „Градац“, водио је филмски критичар и уредник Мирољуб Стојановић, а учествовали су књижевна критичарка Милена Ђорђијевић и филмски редитељ Стефан Арсенијевић. Реч је збирци критика и есеја које је Влајчић објављивао од марта 2020. до фебруара 2022. године (у дневном листу „Нова“ и на порталу nova.rs).
Сво троје саговорника је са великим поштовањем помињало Влајчићеву ширину интересовања и радозналост, способност да са лакоћом приступа важним темама и да их контекстуализује и то на пријемчив, али никада популистички начин.
Мирољуб Стојановић је, између осталог, изјавио да би за Влајчића уместо термина критичар радије рекао полихистор, где би синоним била ерудиција, значи „неко ко је с толико помности, пажње и компетенције, аналитичког дара, оштроумности, знања и пре свега храбрости писао о ономе што се дешава у књижевности и филму“.
Милена Ђорђијевић је рекла да је од младих дана пратила Влајчићеве књижевно-критичке есеје, које су увек одликовали хармонија и мера, а да је уз нову књигу била задивљена тиме „како је могуће после толико година једне ипак публицистичке, новинарске критике, после живота у друштвено-политички драматичним околностима, у својим осамдесетим годинама писати на истоветно рационалан, отмен, децентан, у свој пуноћи духа, естетички начин“.
Стефан Арсенијевић је такође истакао да је још као тинејџер знао да је Влајчић велика фигура наше културе и да су му његови извештаји из Кана или Берлина представљали драгоцени увид у свет филма у који је и сам желео да уђе.
„Фасцинантно ми је да су све његове књиге, па и ова последња, написане са невероватном страшћу. После толико деценија рада и промишљања културе, осећате његово усхићење у сусрету са уметничким делом. И та радост прелази и на читаоца“, рекао је Арсенијевић.
Током промоције на великом екрану је текла слика телевизијске емисије из серијала „Учесник и сведок“ (1986), у којој Влајчић шета и разговара са Душаном Макавејевим.
Фото: Весна Лалић /nova.rs