Нова копија филма „Нешто између“ (1982) Срђана Карановића, у продукцији Центар филма, дигитално рестаурирана у оквиру пројекта Vip Кинотека, премијерно је приказана 5. децембра у Сали Макавејев Југословенске кинотеке, у присуству редитеља и дела ауторске екипе, а због великог интересовања публике пројекција је истовремено одржана у још две дворане здања у Узун Мирковој улици.

 

Срђан Карановић, који је и косценариста ове урбане мелодраме о љубавном троуглу, напоменуо је да је „Нешто између“ и иначе био најпопуларнији филм у његовом опусу.

„Био је отворен, богат, мелодраматичан, смешан, забаван и мало тужан. Састојао се од свега онога што се публици допада“, рекао је Карановић, поздрављен бурним аплаузом.

Филм „Нешто између“, исто као и серију „Грлом у јагоде“, изразито карактерише београдски дух, али Карановић истиче да се као редитељ трудио да филм не личи на ту култну серију.

„Истина, реч је о истој генерацији која је сада дошла до отприлике 35. године живота, негде на пола пута између рађања и смрти, дакле опет нешто између. Али трудио сам се да филм стилски радим другачије. То ми је био принцип током целе каријере“, додао је Карановић.

У фокусу филма су једна девојка која стиже из Америке (Карис Корфман) и два београдска пријатеља (Предраг Мики Манојловић и Драган Николић).

Карановић се присетио аудиције у Њујорку, на коју је дошло  двадесетак глумица.

„Овај филм делује богато, а коштао је мање него што изгледа, захваљујући нашој сналажљивости и помоћи пријатеља. Тако смо имали прави кастинг у Њујорку, где филм и почиње. Карис Корфман сам видео у представи „Амадеус“ на Бродвеју. Оберучке је прихватила да игра Еву, није ни питала за хонорар. То јој је била прва филмска улога“, рекао је Карановић, додајући да је она нажалост преминула пре десетак година.

Богат визуелни аспект овог остварења, у продукцији Центар филма, коментарисао је сценограф Миљен Кљаковић Крека.

„Када филм обрађује савремену тематику тешко је ту правити неке сценографске фантазије, али ми смо се трудили да на неки начин изместимо комплетан филм и да га ликовно на неки други начин урадимо. Помогао нам је Ђиђин предлог да све радимо у беж, браон тоновима. То сам следио, заједно са директором фотографије (Живко Залар) и костимографом (Саша Куљача). Урадили смо нешто што нас је касније изненадило и што је изгледало сасвим прихватљиво и ликовно добро, иако нисмо имала довољно средстава да све изгледа како треба“, рекао је Кљаковић.

Горица Поповић, која је играла епизодну улогу Дуње, приметила је уз осмех да је срећна што је била млада и лепа у време кад су се појавили „прашки ђаци“.

„Са Ђиђом сам радила и свој први филм – „Мирис пољског цвећа“. Нисам се уопште двоумила када мије понудио ову улогу докторке која гаји симпатије према једном од главних јунака. Дивно нам је било, дружили смо се. То је било неко посебно време. Ђиђа је и наговестио шта ће нам се касније дешавати. Кроз поглед те Американке на нас приказао је нешто ново, занимљиво, тачно. То је био прави дух Београда, духовито, мало мангупски. Зато је публика волела овај филм“, рекла је Горица Поповић.

Лепа сећања на овај пројекат са публиком у Кинотеци поделили су и Милосав Мариновић, који је био косценариста, уз Карановића и америчког аутора Ендрјуа Хортона, данас професора у пензији, као и композитор Зоран Симјановић и Петар Илић, у време снимања тинејџер који је играо улога Сина.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић изразио је задовољство што је Vip Кинотека стигла до већ 13. наслова, подсетивши да је „Нешто између“ трећи Карановићев дигитално рестаурирани филм, после „Петријиног венца“ и „Мириса пољског цвећа“.

Пантелић је истакао одличну сарадњу са компанијом Vip mobile и стручан рад Одељења за дигитализацију и дигиталну рестаурацију у Архиву кинотеке.

Како је додао, филмови који ће бити дигитално рестаурирани бирају се, наравно, по квалитету, али и на основу стања у којем се налазе.

„Филм „Нешто између“ је у време премијере произведен у тек неколико копија, недовољно за потребе тржишта, јер је је приказиван у читавој Југославији. Само у Београду видело га је око 200.000 људи. Можете замислити колико пута је та трака била ушнирана у пројекторе у биоскопима од Вардара до Триглава. Због тога је филм био у врло лошем стању, али му је сада враћен оригиналан изглед“, истакао је Пантелић.

Дигитално рестаурисани „Нешто између“ биће приказан и у Југословенској кинотеци на бесплатним пројекцијама 14. децембра у терминима од 18 и 20.30 часова у Сали Макавејев. Сви заинтересовани улазнице ће моћи да преузму на благајни Кинотеке у Узун Мирковој 1. Број места је ограничен, а максималан број улазница који може да се преузме је две по особи.