Славна глумица Ана Карина, икона француског новог таласа, која је била и редитељка, сценаристкиња и певачица, преминула је у Паризу у 79. години.
Најпознатија као муза Жан-Лик Годара, са којим је снимила филмове као што су „Жена је жена“ (1961), „Живети свој живот“ (1962), „Мали војник“ (1963), „Необична банда“ (1964) и „Алфавил“ (1965), Ана Карина била је гошћа 34. Феста у Београду 2006. године, када је добила и Златни печат Југословенске кинотеке, која јој је том приликом приредила и ретроспективу филмова.
Карина је присуствовала и отварању 34. Феста, који је запамћен и по гостовању Вима Вендерса, а одржала је и концерт у Позоришту на Теразијама, на којем је извела шансоне из својих филмова, у пратњи париског пијанисте Филипа Евеноа. Осим песама из свог репертоара, извела је и композиције Сержа Гензбура, као и самог Евеноа, за које је написала текст.
Тада се присетила и да је била у Југославији средином 60-их, када је снимала филм „Ратница“ италијанског редитеља Валерија Зурлинија. Истакла је да је од Годара, са којим је била и у браку, научила све што зна о филму, иако је радила и са многим другим добрим редитељима. Годар јој је, како је нагласила, дао прву шансу у Француској, у коју је дошла из родне Данске.
Иако је у Данској још као тинејџерка дебитовала на филму, радила је и друге послове. Данску је напустила пре свега због лоших односа са очухом, а по доласку у Француску, постала је модел. Упознала је Коко Шанел, која јој је и променила име од Хана Карин у Ана Карина. Тада ју је запазио и Годар, који је у то време био писац за филмски часопис Cahiers du Cinema.
Ана Карина започела је сарадњу са Годаром филмом „Мали војник“, а током његовог снимања су се и венчали. Заједно су снимили седам филмова, од којих су најуспешнији били „Живети свој живот“, „Необична банда“ и „Алфавил“. По завршетку снимања филма „Луди Пјеро“ (1965), су се развели, али су 1967. године снимили заједно филм „Made in USA“.
За улогу Анђеле у филму „Жена је жена“ добила је 1961. године награду за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Берлину. Изјавила је својевремено да су Годар и она имали заиста лепу љубавну причу, али да се уморила, јер је често био одсутан.
Ана Карина сарађивала је и са другим славним редитељима, укључујући и Лукина Висконтија у чијем филму „Странац“ (1967) је остварила запажену улогу. Као једна од њених најбољих улога сматра се улога младе калуђерице у невољи у филму „Калуђерица“ Жака Ривета из 1966. године. Рестаурисана верзија тог филма приказана је 2018. године на 71. Канском фестивалу, који је и свој плакат посветио Ани Карини и Жан-Полу Белмонду, партнерима у Годаровом филму „Луди Пјеро“.
Као редитељка је дебитовала 1973. године филмом „Vivre ensemble“, у којем је и сама играла. Играла и певала и у новијим филмовима, међу којима је и амерички „Истина о Чарлију“ Џонатана Демија из 2002.
Такође, опробала се у писању и снимању музике. Још почетком 60-их година радила је са легендарним Сержом Гензбуром, а та сарадња резултирала је класиком „Sous le soleil exactement“.
Извор: SEEcult.org