Српска глумица Даринка Дара Чаленић преминула је у 87. години, након дуге и тешке болести. Најшира публика памтиће је по улози Даре Павловић из хит серијала „Луде године“.
Дара Чаленић је рођена 18. јула 1934. године у Новом Саду, где је завршила глумачку школу при Српском народном позоришту. Глумом се активно бавила од 1957. до 1988. године, на филму, телевизији и у позоришту.
Од 80-их година до 2015. живела је у Америци са супругом Владом Петрићем (1928-2019), филмским аутором и теоретичарем, професором на Харварду.
У дугометражном играном филму дебитовала је мањом улогом у комедији „Поп Ћира и поп Спира“ (1957) Соје Јовановић. Уследила је главна женска улога у ратној драми „Рафал у небо“ (1958) Војислава Бјењаша и упечатљива епизода у филму истог жанра „Ветар је стао пред зору“ (1959) Радоша Новаковића, за коју је награђена на фестивалу у Пули.
Раде Марковић и Дара Чаленић у филму „Нож“ (1967) Жике Митровића
У њеном опусу забележено је више од 60 биоскопских и телевизијских филмова и серија. Била је шармантна Јулишка у „Путу око света“ (1964) Соје Јовановић, Соња у крими трилеру „Нож“ (1967) Живорада Жике Митровића, Мица у драми „Кад будем мртав и бео“ (1967) Живојина Жике Павловића.
Дигитално рестаурисана копија тог култног филма црног таласа приказана је почетком 2018. године у Југословенској кинотеци, а Дара Чаленић је присуствовала свечаној пројекцији, тада већ у инвалидским колицима. У њено име публици, која ју је поздравила великим аплаузом обратио се њен супруг.
„Дирнути смо, а замало да не дођемо јер Дари није било добро. Срећом, ту смо. Пуно значи овај додир са вама, са публиком за коју је она живела као глумица док је играла“, рекао је том приликом Влада Петрић.
Најшира публика заволела ју је у лику Даре Павловић, коју је играла у три велика хита Зорана Чалића – „Луде године“ (1977), „Дошло доба да се љубав проба“ (1980) и „Љуби, љуби, ал’ главу не губи“ (1981).
Дара Чаленић и Мија Алексић у филму „Те ноћи“ (1958.) Јована Живановића
Играла је и у филмовима „Те ноћи“ (1958.) Јована Живановића, „Чувар плаже у зимском периоду“ (1976) и „Варљиво лето ’68“ (1984) Горана Паскаљевића, а њен последњи филм била је комедија „Тајна манастирске ракије“ (1988) Слободана Шијана.
Међу њеним многобројним телевизијским улогама највише ће се памтити попадија Перса из мини серије „Поп Ћира и поп Спира“ (1983) у режији Соје Јовановић.
Током позоришне каријере била је ангажована у Народном позоришту у Краљеву, Ужицу и Сомбору, новосадском СНП-у, као и у Београду у Савременом позоришту и у Југословенском драмском, а од 1974. године прелази у слободне уметнике.
На сценама је одиграла више од 40 главних улога. Добитница је Стеријине награде 1965. године за лик Изоте у драми „Савонарола и његови пријатељи“.
Награђена је 2006. златном плакетом и дипломом Стеријиног позорја „за изузетну глумачку личност и помоћ младима“. Наиме, од 2004. установљене су две специјалне (новчане) награде на Стеријином позорју, за најбољу глумицу и глумца до 30 година из фонда „Дара Чаленић“, који је основала са својим супругом.
Сахрана Даре Чаленић биће одржана у кругу најуже породице, у Новом Саду.
