Славна и вољена филмска, телевизијска и позоришна глумица Неда Арнерић преминула је 10. јануара у Београду у 67. години.
Рођена је 15. јула 1953. године у Књажевцу. Импресивну каријеру дугу више од пола века започела је као девојчица од 13 година у филму „Сан” (1966). Открио ју је редитељ Пуриша Ђорђевић, са којим је убрзо снимила и награђиване филмове „Јутро” (1967), „Подне” (1968) и друге.
Срца најшире публике освојила је као „Вишња на Ташмајдану” (1968) Столета Јанковића.
Са само 16 година уписала је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи професора Миленка Маричића. Није је завршила јер у то време студентима прве и друге године није било дозвољено да раде, а Неда није престајала да снима.
Њена лепота и шарм донели су јој статус секс симбола у некадашњој Југославији, а играла је и у страним продукцијама, међу којима се истиче „Шафт у Африци” (1973) Џона Гиљермина.
Својим талентом пленила је и у епизодним улогама у партизанским филмовима као што су „Сутјеска” (1973) Стипе Делића и „Ужичка република” (1974) Жике Митровића.
На фестивалу у Пули награђена је за насловну улогу у филму „Исправи се, Делфина” (1977) Александра Ђурчинова, као и за ролу у филму „Халоа – празник курви” (1988) Лордана Зафрановића.
У међувремену је играла у чувеним филмовима „Квар” (1978) Мише Радивојевића и „Ко то тамо пева” (1980) Слободана Шијана. Уследиле су комедије „Рад на одређено време” (1980) и „Мој тата на одређено време” (1982) Милана Јелића, затим „Варљиво лето ’68” (1984) Горана Паскаљевића, „Тајванска канаста” (1985) Горана Марковића, „Вечерња звона” (1986) Лордана Зафрановића…
Међу више од стотину њених улога су и оне у филмовима „Полицајац са Петловог брда” (1992) Михаила Вукобратовића, „Наташа” (2001) Љубише Самарџића, „Промени ме” (2007) Милана Караџића, а последњи пут на великом платну видели смо је у хрватско-српској копродукцији „Алекси” (2018) Барбаре Векарић.
Неда Арнерић је добитник највише награде – „Павле Вуисић” за животно дело, као и награде Царица Теодора на фестивалу Глумачки сусрети у Нишу. Фест јој је доделио Београдског победника за изузетан допринос филму. Међу њеним признањима је и Плакета Југословенске кинотеке за допринос уметности филма.
Многобројни гледаоци памтиће је и по телевизијским серијама „Приче из радионице”, „Метла без дршке”, „Лифт”, „Наша мала клиника”…
У позоришту је остварила низ запажених улога. Последњих година играла је у представи „Игра парова” у Београдском драмском позоришту.
Паралелно са глумачком каријером Неда Арнерић је студирала и дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Средином 80-година отворила је у центру Београда галерију „Атријум”, коју је водила до 1999. године.
Била је и политички ангажована, члан Демократске странке и посланица у Народној скупштини Србије.