Чувени филмски редитељ, сценариста, монтажер, сниматељ, продуцент и теоретичар филма Јован Јоца Јовановић преминуо је 3. августа у Београду у 83. години.

 

Јован Јовановић је рођен 31. маја 1940. у Београду, где је дипломирао филмску режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију – средњеметражним играним филмом “Изразито ја” (1967), који је проглашен најбољим у свим категоријама на Фестивалу младих аутора у Њујорку, у чијем су жирију, између осталих, били и Стивен Спилберг, Енди Ворхол, Мајкл Николс, Питер Богданович.

Филм је дистрибуиран у САД. „Изразито ја” је прича о младом човеку, припаднику бит генерације, који покушава да дефинише властити став према друштву у коме живи. Он узима револвер, шета се са њим у џепу улицама, у потрази за циљем. Исмева све и свакога. На крају исмева и властиту смрт. Легенда каже да је Скорсезеов „Таксиста” инспирисан и Јовановићевим дипломским филмом.

Ауторски ангажман Јовановића потврђују његови награђивани документарни филмови „Студентски град” (1964), „Колт 15 ГАП“ (1971), „Револуција која тече“ (1972), „Радни људи уметници“ (1975), „Наркомани” (1976) који је помогао као истраживање за последњи целовечерњи Јовановићев филм „Пејзажи у магли” (1984).

Јовановићев документарни филм “Колт 15 ГАП” (1971) награђен је на фестивалима у Оберхаузену, Утрехту и Београду, а нашао се и у Антологији филмова фестивала у Оберхаузену, објављеној поводом 50 година тог фестивала. Амерички историчар филма Е. Барнау уврстио га је у своју књигу “Историја светског документарног филма”.

Био је аутор култног филма „Млад и здрав као ружа” (1971) који је 35 година након вишедеценијског бункерисања имао нову, величанствену премијеру на Фесту 2006. године када је добио награду жирија критике ФИПРЕСЦИ. “Млад и здрав као ружа” застрашујуће је предсказао будућност 90-их још почетком 70-их, када је настао. Главну улогу младића који од типичног аутсајдера постаје мафијашки бос у Београду играо је Драган Николић.

Филм је премијерно приказан почетком 70-их на Фестивалу у Пули, а потом је нестао, односно био „забрањен без забране”. Нико, па ни сам аутор и продуцентска кућа Дунав филм, нису деценијама знали где је једина копија филма. Анархични и пророчки тон филма који је предвидео криминал 90-их година на овим просторима представља једну од многих антиципација по којима је, поред осталог, Јоца Јовановић био препознат као аутентични глас генерације.

Био је „панкер пре панка” како се то често говорило и умео је да изазове бурне реакције, због чега је важио за провокативну личност. Његови наступи у јавности где је отворено полемисао о филмском језику јесу била, пре свега, предавања о алтернатвном филму која су била део фестивала Алтернативе, од 1982.године, СКЦ филмфорума или филмска предавања у Дому омладине током осамдесетих година. Био је један од првих предавача филмског образовања у школама у Југославији.

Током деведестих живео је у Словенији где је предавао историју и теорију филма, монтажу, режију, сценарио. Био је дугогодишњи предавач на филмским и видео семинарима Јавног завода културних делатности Републике Словеније у Љубљани. На постдипломским студијама Педагошког факултета у Љубљани Јовановић је предавао предмет „Филм и видео”.Написао је књиге „Основи филмског образовања”, „Увод у филмску уметност” (негде и „Увод у филмско мишљење”) и „Увод у драматургију (нарацију) филма“. Последње две издате су у Словенији, али никада нису успеле да нађу издавача у Србији.