Истакнути српски композитор Зоран Христић, двоструки добитник Златне арене у Пули, преминуо је у Београду у 82. години.
Христић је рођен у Београду 1938. године. Студирао је на конзерваторијуму „Ђузепе Верди“ у Милану и Музичкој академији у Београду где је дипломирао 1963. године.
Опус Зорана Христића обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете, музику за позориште, филм и телевизију и радиофонска остварења.
Златне арене на фестивалу у Пули добио је 1967. за музику у филму „Хасанагиница“ Миће Поповића и 1969. за музику у филмовима „Вране“ Љубише Козомаре и Гордана Михића и „Хороскоп“ Боре Драшковића.
На дугој листи филмова које је оплеменио својом музиком налазе се и: „Човек из храстове шуме“, „Мушки излет“, „Рој“, „Војник“, „Грајски бики“, „Немирни“, „Дивље сенке“, „Сунце туђег неба“, „Сирота Марија“, „Лелејска гора“, „Жарки“, „Балада о свирепом“, „Доручак са ђаволом“, „Мирко и Славко“, „Ужичка република“, „Дервиш и смрт“, „Црвена земља“, „Наивко“, „Чувар плаже у зимском периоду“, „Врхови Зеленгоре“, „Пас који је волео возове“, „Двобој за јужну пругу“, „Светозар Марковић“, „Широко је лишће“, „Савамала“, „Варљиво лето ’68“, „Покварењак“, „Човек у празној соби“, „Рањена земља“…
Зоран Христић је добитник више домаћих и међународних признања, међу којима и награде за животно дело „Мали принц“, Златног беочуга, две Стеријине награде за сценску музику у представама „Коштана“ и „Опсада цркве Светог Спаса“.
Компоновао је музику и за отварање Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву.
Током богате каријере био је уметнички директор и селектор фестивала Бемус и Мокрањчеви дани и главни и одговорни уредник Музичке редакције РТС-а. Као члан жирија и угледни уметник допринео је и афирмацији Сабора трубача у Гучи.