Прослављени композитор и пијаниста Корнелије Ковач преминуо је 13. септембра у Београду, у 82. години.
Оснивач Корни групе и аутор неких од највећих хитова забавне музике у Србији и бившој Југославији, писао је музику и за позориште, филм и телевизију, као и за многе популарне извођаче.
Корнелије Ковач је рођен 1. јануара 1942. године у Нишу. Прву композицију „Пусти тротоари“ компоновао је већ 1956. године. Десет година касније придружио се сарајевском рок бенду Индекси. У Београд се преселио 1968. и основао Корни групу, која је 1974. представљала тадашњу СФР Југославију на Песми Евровизије („Моја генерација“).
Ковачев рад у оквиру Корни групе („Етида“, „Једна жена“, „Пут за исток“, „Соната“) наговестио је његову тежњу ка аутентичној музичкој експресији и формирању високих естетских критеријума којима се руководио током читаве каријере. Изградио је специфичан израз остваривањем синтезе различитих стилова.
Бавио се и стваралаштвом у области примењене музике, о чему сведочи више од 50 остварења на пољу позоришне и филмске музике.
Међу најпознатијим филмовима за које је музику компоновао Корнелије Ковач налазе се остварења Мише Радивојевића „Бубе у глави“ (1970), „Квар“ (1978), „Живети као сав нормалан свет“ (1982), „Уна“ (1984), „Буђење из мртвих“ (2005)…
Писао је музику за филмове различитих жанрова: „Улога моје породице у светској револуцији“ (1971) Бате Ченгића, „Сезона мира у Паризу“ (1981) Предрага Голубовића, „Игмански марш“ (1983) Здравка Шотре, „Време леопарда“ (1985) Здравка Велимировића, „Тамна страна сунца“ (1988) Божидара Николића, „Луде године“ (1977) Зорана Чалића, „Није него“ (1978) Миће Милошевића, „Хало такси“ (1983) Властимира Радовановића…
У области забавне музике посебно успешну сарадњу остварио је са Здравком Чолићем, за кога је компоновао хитове „Април у Београду“, „Живиш у облацима“, „Звао сам је Емили“, „Једна зима са Кристином“ и многе друге, као и са Бисером Велетанлић („Буди добар и мисли на мене“, „Златни дан“, „Мило моје“, „Ручак за двоје“, „Ти си човек мој“). Сарађивао је и са низом других певача из бивше Југославије, али и из Шпаније, Велике Британије, Чешке, Грчке, Француске, Јапана, Венецуеле.
Добитник је награде Удружења композитора Србије „Дарко Краљић“ за посебан ауторски допринос популарној музици. Том приликом је истакнуто да је Ковачев стваралачки опус био инспирисан рокенрол прогресивношћу, импровизационим особеностима џеза, архаичношћу изворног фолклора и непосредношћу поп израза. Академско образовање омогућило му је комплексно поимање музике које се одразило на сложену хармонску, формалну и стилску структуру његових композиција.
Ковач је такође компоновао музику на поезију великих домаћих песника. Бавио се и инструменталном музиком, објављеном на више албума.