Истакнути филмски продуцент Бранко Лустиг, који је каријеру започео у некадашњој Југославији, а наставио у Холивуду и освојио два Оскара – за „Шиндлерову листу” (1993) и „Гладијатора” (2000), преминуо је 14. новембра у Загребу у 88. години.

 

Бранко Лустиг је рођен у Осијеку 1932. године. Због јеврејског порекла током Другог светског рата био је затвореник концентрационих логора Аушвиц и Берген-Белсен.

Дипломирао је глуму на Академији драмских уметности у Загребу 1955. и започео професионалну каријеру у Јадран филму. Као продукциони менаџер радио је на филмовима „Не окрећи се сине” (1956) и „Само људи” (1957) Бранка Бауера, „Козара” (1962) Вељка Булајића и другим. Био је ангажован у готово свим страним филмским продукцијама које су у оно доба снимане на простору Југославије. Радио је као менаџер за локације, асистент режије, асистент продукције и продуцент, а одиграо је и неколико мањих улога. Сарађивао је на страним филмовима „Виолиниста на крову”, „Софијин избор”, „Лимени добош”, као и на тв серијама „Ветрови рата”, „Рат и сећања”.

Бранко Лустиг на снимању филма „Шиндлеров листа“ Стивена Спилберга

Крајем 80-их стигао је у Холивуд. Са славним редитељем Стивеном Спилбергом урадио је „Шиндлерову листу”, освојио Оскара и постао утицајан продуцент. Уследио је „Миротворац” (1997) Мими Ледер са Џорџом Клунијем и Никол Кидман, а затим „Гладијатор” Ридлија Скота, који му је донео другог Оскара. Са Ридлијем Скотом је сарађивао и на филмовима „Ханибал” (2001), „Пад Црног јастреба” (2001), „Небеско краљевство” (2005), „Добра година” (2006) и „Амерички гангстер” (2007).

Пре десетак година Лустиг је одлучио да се врати у Хрватску, где је био председник Фестивала толеранције – Фестивала јеврејског филма.

Његово искуство из логора уграђено је у филм о Холокаусту „Шиндлерова листа”. На церемонији доделе Оскара изјавио је: „Мој број је А3317. Далек је пут од Аушвица до ове позорнице. Умирући су ми оставили у аманет да, ако преживим, причам како је било”. У име шест милиона јеврејских и других жртава нацизма, захвалио је свима који су препознали значај Спилберговог филма, а награду Америчке филмске академије донирао је 2015. године Музеју холокауста Јад Вашем у Јерусалиму.

Лустиг је добитник низа међународних признања, међу којима је француски Орден витеза реда уметности и књижевности. У мају ове године проглашен је почасним грађанином Загреба за изузетан допринос промовисању вредности демократског друштва, филмске уметности и културе разумевања међу различитима.