Великан југословенског и хрватског филма, филмски редитељ, сценариста и продуцент, Ватрослав Мимица, умро је у суботу у Загребу у 97. години, објавили су данас хрватски медији.
Остаће упамћен у првом реду по играним филмовима, попут “Прометеја с отока Вишевице”, међународно признатог “Каја, убит ћу те”, “Понедјељак или уторак”, “Догађај”, па све до “Сељачке буне” и “Бановића Страхиње”.
Ватрослав Мимица рођен је 1923. у Омишу. Студирао је на Медицинском факултету у Загребу, а био је и учесник антифашистичког покрета у Другом светском рату.
На филму је од 1950. године, најпре као директор Јадран филма, чији је један од оснивача, а као редитељ је дебитовао играним филмом “У олуји” (1952). После другог играног филма, комедије “Јубилеј господина Икла” (1955), посветио се анимираном филму, да би се 1963. године поново вратио играном.
Један је од утемељивача славне Загребачке школе цртаног филма. Испрва ради као сценариста (с Владимиром Тадејом) неких од првих успеха Загребачке школе цртаног филма (нпр. “Премијера” и “На ливади” Николе Костелца те “Cowboy Jimmy” Душана Вукотића – сви 1957).
Године 1957. режирао је свој први цртани филм “Страшило”, који је добио Гранд При у Венецији и први је велики међународни успех Загребачке школе. Убрзо је и другим филмовима “Happy End” (1958), “Инспектор се вратио кући”, “Код фотографа” (оба 1959.) те “Мала хроника” (1962) стекао углед једног од првака Загребачке школе цртаног филма.
Ти су му филмови – заокупљеношћу савременом тематиком (усамљеност, отуђење у урбаном свету) те модерношћу и иновативношћу израза (низови паралелних колористичких планова, колажно уметање исечака фотографија, уношење реалних предмета у слику) – донели награде на најугледнијим светским фестивалима (нпр. Венеција, Анси, Оберхаусен, Бергамо, Единбург).
Године 1963. Мимица се вратио играном филму. Каткада понављајући мотиве из цртаних филмова, те прихватајући међу првима у Хрватској модернистичке стилске и тематске елементе, режирао је фимове “Прометеј са острва Вишевице” (1965, Велика златна арена у Пули), “Понедељак или уторак” (1966, Велика златна арена у Пули), “Каја, убит ћу те” (1967). Након тога приступ му постаје знатно академскији (нпр. “Догађај”, 1969; “Сељачка буна 1573.”, 1975; “Бановић Страхиња”, 1981).
Ватрослав Мимица добио је низ домаћих и међународних признања за свој уметнички рад на подручју кинематографије, међу којима Награду “Владимир Назор” за животно дело (1986).