Јубилеј Југословенске кинотеке – 75 година од оснивања биће обележен радно, уз више програма на Дан кинотеке 6. јуна, већ од поднева када ће Библиотека кинотеке званично добити име Олге Добровић, која је и основала ту специјализовану библиотеку, док ће увече бити свечано уручен Златни печат доајену српског глумишта Микију Манојловићу и затим отворен 26. Фестивал нитратног филма, а тог дана ће и Пошта Србије представити поштанску марку објављену поводом јубилеја Југословенске кинотеке.
Те лепе и важне програме најавио је директор Кинотеке Југослав Пантелић на конференцији за новинаре 3. јуна.
„Наша библиотека, која је јединствена у региону и нуди заљубљеницима у филм сва знања и сазнања о седмој уметности, с поносом ће понети име жене која ју је основала, али и превазишла посао библиотекара. Олга Добровић је успевала да у тој библиотеци споји младе ауторе који ће касније обележити нашу кинематографију. Мислим пре свега на познанство Бранка Вучићевића са Желимиром Жилником и Душаном Макавејевим. То је од ове библиотеке чинило не само простор у којем станују књиге о филму, већ и место које делује као својеврсни креативни хаб“, рекао је Пантелић.
„Пошта Србије ће у част 75. рођендана наше куће управо 6. јуна представити поштанску марку издату поводом нашег великог јубилеја“, најавио је Пантелић.
Посебно је скренуо пажњу на традиционалну доделу Златног печата, највишег признања Југословенске кинотеке. Ове године добитник је драмски уметник Предраг Мики Манојловић, „човек који је сасвим извесно ово признање зарадио одавно, али нам је утолико веће задовољство што ће му Златни печат бити уручен управо на велики јубилеј“, изјавио је Пантелић, подсетивши да је у Кинотеци у току ретроспектива Манојловићевих филмова и то како домаће и регионалне, тако и европске продукције.
Напомињући да је Југословенска кинотека позната и по Фестивалу нитратног филма, чији је иницијатор и уметнички директор Александар Саша Ердељановић, Пантелић је оценио да „и овог пута имамо изванредан пресек филмова који стижу са три континента, Америке, Азије и Европе“.
„Једна од ствари које привлаче највећу пажњу је програм ’Други о нама’. Отварање ће бити у знаку филмског материјала који је вишеструко битан. Британац Џон Кинсмен 1937. године пролази и снима кроз Краљевину Југославију с делегацијом војних ветерана са Солунског фронта, који иду на отварање Спомен-костурнице на 25. годишњицу Кумановске битке“, најавио је Пантелић.
Управник Архива кинотеке Александар Ердељановић је објаснио да је Кинотека Савој, основана 90-их година 20. века, добила целокупну колекцију Кинсмена, који је био истакнути бизнисмен и пасионирани сниматељ, касније и ветеран Другог светског рата.
„Кинсмен је имао камеру у боји, што је било ретко 30-их година. Пратио је делегацију француских ветерана која је обишла целу Југословију. Кренули су од Трста преко Љубљане, Загреба, Београда и дошли у Македонију, где су обилазили све градове и путовање завршили на Зебрњаку код Куманова, где је откривен величанстевни споменик посвећем српским јунацима који су ослободили стару, јужну Србију. На том скупу, на који су дошли учесници из свих крајева Југославије, били су многи значајни људи. Препознаће се и Коста Пећанац, генерал Љубомрир Марић који је тада био начелник Генералштаба, а оно што је нама најзначајније, велика хероина Милунка Савић је била у центру пажње. Овај филм је битан и са историјског аспекта, јер први снимци Милунке Савић за које смо до сада знали су из 50-их година, када је већ била доста стара, а овде је још у добрим, зрелим годинама. У филму је значајан и део из Скопља, где је била централна манифестација прославе 25. годишњице ослобађања јужне Србије. Ту је био и кнез Павле и Милан Стојадиновић, целокупна влада, председник Скупштине Стеван Ћирић. Делегација се затим враћа преко Београда, а ми гледамо многе лепе кадрове из више градова. Ово је фантастичан филм и са естетског и са филмског аспекта. Траје близу 40 минута“, рекао је Ердељановић.
У вечери отварања Нитрата 26 биће приказан и „недавно поново ’ископани’ холивудски класик „Јунаци пакла“ великог редитеља Вилијема Вајлера. Он је мало пре тога стигао из Швајцарске у Америку и снимао нискобуџетне вестерне, а затим добио шансу да направи нову верзију филма „Три кума“ који је пре тога снимио Џон Форд. Млађа публика зна за филм „Три мушкарца и беба“, а овде је реч о три бандита који у пустињи срећу мајку на самрти која их моли да њено тек рођено дете одведу у град. Овај филм је ремек дело. Прошле године је приказан на отварању фестивала у Порденонеу и доживео вишеминутне аплаузе“, изјавио је Ердељановић.
Плакат 26. Фестивала нитратног филма инспирисан је чувеним филмом „Човек са филмском камером“ Дзиге Вертова, чија ће рестаурирана верзија на овом фестивалу имати прву премијеру изван Русије.
„Наш пријатељ Николај Изволов, један од водећих руских филмских архивиста успео је да дође до оригиналне музичке партитуре у државном архиву у Красногорску. Нашао је негативе и слике и тона. Ради се о једном од најзначајнијих документарних филмова свих времена. Заиста је част да се наш фестивал завршава управо тим филмом“, истакао је Ердељановић.
Најавио је и низ других премијера, као што је недавно пронађени филм „Париски Апаши“, једна од првих француско-немачких копродукција из 1927. године, у којој игра славни Шарл Ванел, затим „Мала Дорит“ према роману Чарлса Дикенса, зачудо екранизованог у Немачкој 1934. године, у режији Чеха Карла Ламача и са његовом супругом, глумачком звездом Ани Ондра. На запаљивој траци из фонда Југословенске кинотеке ићи ће амерички „Успављујући ударац“ из 1919. године с тадашњом звездом Чарлсом Рејом.
Фестивалски програм Други о нама је такође занимљив. Ту ће премијерно бити приказан филм „На Светој гори“. Кинематографска секција француске војске 1917. године је снимила најзначајније манастире на Светој гори, међу њима и Хиландар. „Ово је тим значајније јер су до сада први материјали из Хиландара које смо видели били из 1970. године. У истом програму су и немачки „Од Косова поља до Охрида“, затим пољски и чешки документарци са Јадрана, са ретким снимцима Требиња“.
Ердељановић је истакао да су на програму 42 филма из 22 кинематографије и укупно 36 институција. Детаљи о свим филмовима налазе се у илустрованом каталогу Нитрат 26. Фестивал ће, као и сваке године, угостити тридесетак професионалаца из света филмских архива, кинотека и сродних установа.
Уредница програма Југословенске кинотеке Ксенија Зеленовић позвала је све филмофиле да искористе јединствену прилику да током 11 дана, од 6. до 16. јуна, на великом екрану виде овај избор остварења из историје светске кинематографије. Како је најавила, уз проглашење новог имена Библиотеке кинотеке биће отворена изложба посвећена Олги Добровић, коју су приредили кустоскиња Ирина Кондић и нови руководилац Библиотеке Радиша Цветковић.
Ксенија Зеленовић је најавила и планове за наредни период. За почетак јесени у току су припреме две ретроспективе поводом стогодишњице рођења двоје великих глумаца – Лорин Бекол и Марчела Мастројанија. За крај октобра у плану је комплетна ретроспектива још једног великана, редитеља Билија Вајлдера, која обухвата и филмове који овде никада нису виђени.
Југослав Пантелић је додао да се наставља пројекат А1 Кинотека. У току је дигитална рестаурација филмова „Шест дана јуна“ Динка Туцаковића и „Вирџина“ Срђана Карановића.
У септембру се навршава 120 година од крунисања краља Петра I Карађорђевића. Тим поводом биће дигитално рестаурисан познати документарни филм о том догађају из 1904. године, који је најстарији сачувани филм снимљен на овим просторима.
Уочи јубилеја објављен је јунски број часописа „Кинотека“, што је већ 90. издање тог специјализованог часописа за теме из историје, али и садашњости домаће и светске кинематографије.
Југословенска кинотека наставља свој летњи програм с пројекцијама на отвореном – А1 Кинотека летњи биоскоп, који је претходних година привукао велики број посетилаца на тераси крова Дома војске Србије.