Архивски филм дефинише се као врста документарног филма који настаје монтажним повезивањем већ постојећег, раније снимљеног филмског материјала. Често се назива и монтажним филмом будући да је монтажа одабраних инсерата његов најбитнији креативни елемент, којим се од постојећих различитих материјала ствара потпуно ново, целовито филмско дело. Филмови од архивског материјала врло су популарни у многим  жанровима документарног филма,  а ми смо за мајски документарни дан одабрали неколико (компилацијских) који нас носталгично подсећају на прву половину прошлог века.

Париз 1900 (Paris 1900) из 1947. у режији Никол Ведрес оживљава период од краја 19. века до почетка Првог светског рата. Град светлости, у то време неприкосновена културна престоница света, приказан је на одбаченим, заборављеним или пак потпуно непознатим снимцима и деловима филмских журнала. Осим изванредних кадрова Париза и мноштва ретких снимака личности из света културе и уметности, филм приказује и тада актуелне догађаје као што су штрајкови у Немачкој, балкански ратови, мобилизација у разним земљама, остварења пионира кинематографије... Тим делом (за које је добила награду Louis Delluc) Никол Ведрес поново оживљава тада помало запостављено занимање за компилацијски филм.

Шармантна Дивна времена (Herrliche Zeiten), у режији Фрица Екерлеа, Ханса Вицкеа и Ерика Одеа, у правом смислу „филм носталгије”, дају нам ведар поглед на првих педесет година прошлог века. Филм обилује личностима из света политике, економије и културе које су обележиле 20. век, па тако у њему срећемо Енрика Каруза, Чарлија Чаплина, Жозефину Бекер, цареве Фрању Јосифа, Вилхелма II, Николаја II, затим Винстона Черчила, Џона Рокфелера, Ивана Можухина и многе друге. Знатан део те забавне сликовнице посвећен је историји филма, која је представљена мноштвом раритетних филмских инсерата. Једина замерка коју можемо упутити том иначе изврсном делу јесте чињеница да је релативно мало пажње посвећено уздизању фашизма у Немачкој, али ауторе оправдава место и време настанака филма – Западна Немачка, 1950 – када су ране нацизма биле исувише свеже.

Двадесети век (XX век) Сергеја Гурова из 1958. године, за разлику од прва два филма, која су усмерена првенствено ка Европи,  настоји да на основу снимака сниматеља из разних делова света прикаже глобални пресек збивања у првој половини 20. века. Од обиља архивског материјала Гуров је успео да сачини складну целину која обједињује разне преломне догађаје (Први светски рат, Октобарска револуција, успон фашизма), индустријски развој (посебно СССР-а), социјални аспект (штрајкови и раднички протести), бизарности (сцена самоубиства у Њујорку, скок с Ајфелове куле), свет културе (Лав Толстој, Томас Ман, Рабиндранат Тагор) и нарочито развој науке, уз праву галерију познатих личности. Све то доприноси да тај филм представља праву филмску енциклопедију прве половине 20. века.

Божидар Марјановић