Јозеф Фон Штернберг

Програм отвара антологијско остварење немачке продукције „Плави анђео“ (1930), у којем се постарији професор (Емил Јанингс) заљубљује у певачицу у ноћном клубу (Марлен Дитрих).

Штернберг је током одрастања живео с породицом у Бечу и Њујорку. Због лоше материјалне ситуације рано је напустио школовање. Стицајем околности почео је да ради помоћне послове у оквиру америчке кинематографије, а као редитељ је дебитовао 1925. године драмом „The Salvation Hunters“. Један од филмова снимио је с чувеним немачким глумцем Емилом Јанингсом  (The Last Command, 1928), који га је позвао да режира први немачки звучни филм.

„Плави анђео“ је постигао велики успех, а одмах затим Штернберг је снимио „Мароко“, који му је донео прву номинацију за Оскара. У тој црно-белој драми и романси публика Кинотеке поново ће видети Марлен Дитрих, овога пута с холивудском звездом Гаријем Купером као партнером.

Током наредних година Штернберг је био један од најславнијих филмских уметника у свету. Наставио је сарадњу са својом омиљеном глумицом, а у овај избор из његовог опуса уврштена су још три филма с Марлен Дитрих – „Обешчашћена“ (1931), „Плавокоса Венера“ (1932) где јој је партнер био још један чувени амерички глумац Кери Грант, као и „Ђаво је жена“ (1935).

На програму су и „Подземље“ (1927) и „Подземље Шангаја / Шангајски потез“ (1941). Циклус се завршава крими драмом и романсом „Америчка трагедија“ (1931), према истоименом роману Теодора Драјзера.