Свој избор филмова у мартовском програму Кинотеке представља Марко Грабеж, млади глумац који је дебитовао у филму Бранио сам Младу Босну (2014), већ годинама игра у београдским позориштима, а пажњу широке јавности привукао је ове сезоне улогом инспектора Зечевића у ТВ серији Сенке над Балканом. У интервјуу за наш часопис изразио је задовољство што ће неке од својих најдражих филмова моћи да гледа у биоскопској сали и наду да у њој неће бити сам. Грабеж је изјавио да се као гледалац најчешће прво веже за атмосферу филма и не размишља о својој професији, а да су му у формирању укуса помогли пријатељи са ФДУ и критике Бориса Гргуровића.

Препоручили сте публици Кинотеке интересантан избор филмова који не делује да је „на прву лопту”. Шира листа обухватала је двадесетак наслова. Како сте је састављали?

– Мени се из ове перспективе сада и суженог избора, који је направљен системом елиминације и није обухватио неке мени врло драге филмове, чини да је мој избор ипак помало „на прву лопту”. Али тиме сам се и водио док сам састављао овај списак. Било ми је веома тешко да схватим да сам сада у позицији да некоме треба да представим своје омиљене филмове и на неки начин обликујем девет вечери у Кинотеци. Имам осећај да је потребно да погледам још много филмова да бих уопште могао да дођем у искушење да некоме нешто и препоручим. Ипак, и поред престрого схваћеног задатка, ово је јединствена прилика да седнем у салу и уживам у неким од својих најдражих филмова. Надам се да у сали нећу бити сам.

Када сте заволели филм?

– Једно од првих сећања која ми падају на памет везана су за бомбардовање ’99, ТВ Политику и целокупан опус „Дизнијевих” цртаћа без лиценце за приказивање. Ипак, чини ми се да се прва љубав јавила коју годину раније, уз покушаје да поскидам Траволтине покрете из Бриљантина.

Ко је највише утицао на ваш укус? Какву је улогу ту одиграо Факултет драмских уметности?

– С обзиром да глума пре свега припада позоришном смеру и врло мало предмета се бави филмом, пре бих рекао да су на мој укус и афинитете утицале колеге и пријатељи с факултета. Они су ми помогли да филм сагледам шире и из неких других углова. Посебно сам захвалан Борису Гргуровићу на његовим постовима на Фејсбуку – филмским критикама и препорукама.

Како најчешће гледате филмове – у биоскопу, на неком мобилном уређају, сами или у друштву?

– Често ме туђа мишљења након гледања, као и реакције током пројекција, оптерете и донекле утичу на мој доживљај, тако да некад стварно уживам у филму сам. С друге стране, диван је осећај делити искуство гледања филма с блиским људима. Волим свој пројектор и гледање филмова код куће, а понекад користим и таблет за „Нетфликс”.

Шта је оно што вас највише привуче у неком филму – прича, глума, стил редитеља?

– На то питање стварно је тешко одговорити зато што нема правила. Привлаче ме различити сегменти у различитим жанровима, али наравно да од сваког филма прижељкујем целокупни доживљај. Некада буде довољно да је само атмосфера добра, а најчешће се за њу прво и вежем.

Које стране глумце посебно цените?

– Увек сам волео ово питање када се попуњавао лексикон. Нека буде Бред Пит.

Да ли гледајући филм можете да се препустите и не размишљате о својој професији или понекад замишљате како бисте ви то урадили?

– Апсолутно могу да се препустим и да уживам као гледалац, без оптерећења својом професијом.

У јаку америчко-западноевропску селекцију уврстили сте и домаћу продукцију, 1 на 1 Младена Матичевића. Шта вама лично значи тај филм?

– Без обзира на то што сам емотивно везан за тај филм, верујем да он има квалитете који нису довољно препознати у домаћој јавности. Оно што ме је посебно привукло, осим добре музике и приче, јесте и аутентичан глумачки израз који су глумци, махом натуршчици, креирали. Филм 1 на 1 доживљавам као својеврсни блоковски вестерн.

Ангажовани сте у позоришту и ТВ серијама, док вам је деби на великом екрану, лик Недељка Чабриновића у биографској драми Бранио сам Младу Босну (2014) Срђана Кољевића, и даље највећа улога на филму. Да ли је реч о вашем избору или стању у српској кинематографији?

– Познато је да се публика и продукција све више окрећу ТВ форматима и да остаје све мање простора за филм. Та промена директно утиче и на број кастинга и могућности да се учествује у квалитетним филмским пројектима. Али морам да признам да то условљава и мој избор и опрезност у одабиру улога.

Кинотека је за многе претходне генерације била култно место сусрета са седмом уметношћу. Шта она, према вашем мишљењу, значи за данашњу младу генерацију?

– Рекао бих да се то није много променило ни код млађих генерација. Можда је једина разлика у томе што ми само нисмо имали прилике да те култне филмове и погледамо када су премијерно приказивани јер нисмо били ни рођени, а сада имамо ту срећу да доживимо бар делић тог искуства.

Зорица Димитријевић