Мој избор: МИЛОШ ПАВЛОВИЋ

Стални програм Кинотеке „Мој избор” за септембар је саставио редитељ Милош Павловић, декан Факултета драмских уметности, бирајући филмове који су у различитим периодима живота оставили снажан утисак на њега. У интервјуу за наш часопис признао је да је пожелео да сам режира све те сценарије, а као добар филм описао је онај уз који заборавите да сте у биоскопу.

Да ли је ова листа одраз вашег личног укуса или професорска препорука за публику Кинотеке?

– Листа је састављена од филмова који су у различитом узрасту оставили снажан утисак на мене, а мислим да и данас могу да делују на публику. Изостављени су неки филмови који су често навођени и доста приказивани било у Кинотеци било на телевизији. Нисам укључио новије филмове пошто је програм прављен за Кинотеку.

Шта за вас значи добар филм?

– То је онај који вас натера да заборавите да сте у биоскопу.

Одабрали сте дела познатих редитеља, али често не њихове најпознатије филмове, на пример код Фрирса или Џармуша. Који је разлог за то?

– Кад се каже најпознатији филмови, најчешће се мисли на оне о којима се највише писало. Ја не читам шта се пише о филму, ја га гледам. А ови филмови су одлични за гледање.

Неочекиван је и домаћи представник у овом избору – Чарлстон за Огњенку. Шта вас веже за тај филм?

– Урош Стојановић – од првих студентских филмова био је другачији и занимљив. Кад је настао, Чарлстон је био спој националних тема, модерне режије и врхунске естетике.

Према неким од ових наслова критика није била благонаклона. Какав је ваш однос према филмској критици?

– Свако има право на своје мишљење, па и критичари.

Колико се ви као гледалац препуштате неком филму, а колико га процењујете из угла своје професије?

– Филму се препуштам кад га гледам први пут искључиво као гледалац. Као професионалац анализирам филм само у оквиру наставе, или ако сам члан комисије или жирија.

Да ли сте за неки сценарио са ове листе пожелели да сте га ви режирали?

– Сваки.

Временска разлика од најстаријег до најновијег филма на листи износи чак седам деценија (1938–2008), а која је суштинска разлика између филмова „некад и сад”?

– Има доста разлика и за сваку се може рећи да је суштинска. Кога то интересује може да дође на ФДУ да слуша о овоме из угла режије, монтаже, глуме, фотографије, продукције, драматургије, звука, па и теорије језика.

Како данашњу публику анимирати да, осим на актуелне наслове, пажњу обрати и на изузетна остварења из ранијих периода?

– Ја не бих анимирао публику, оставио бих Кинотеку за одабране.