Мориц Стилер (1883–1928) један је од два највећа редитеља златног доба шведске кинематографије (1914–1924) уз Виктора Шестрема и до појаве Ингмара Бергмана једна од две највеће личности у историји филма те нордијске земље.

Рођен је у Финској, која је у то време била део Руске империје, и да би избегао служење војске, 1910. емигрира у Шведску. Тамо убрзо постаје цењени глумац у Театру „Лила”, а већ 1912. године, у исто време кад и Шестрема, ангажују га продуцентска кућа „Свенска филм” и продуцент Чарлс Магнусон. Током следећих дванаест година Стилер је снимио неколико десетина филмова, од којих се многи сматрају класичним ремек-делима немог периода кинематографије. За разлику од Шестрема, који је сав у патосу, емоцијама и трагизму, Стилер је мајстор салонске комедије и сатире. Те особине испољио је првенствено у остварењима Најбољи филм Томаса Грала (Thomas Graals bästa film, 1917) и његовом наставку Најбољи син Томаса Грала (Thomas Graals bästa barn, 1918), а нарочито у Еротикону (1920), којим је извршио велики утицај на даљи рад младог Ернста Лубича и појаву жанра „софистициране комедије”. С подједнаким успехом стварао је и дела монументалног набоја, углавном инспирисана књижевним епопејама Селме Лагерлеф: Благо господина Арнеа (Herr Arnes pengar, 1919), Легенда о Гунару Хедесу (Gunnar Hedes saga, 1923), Легенда о Гести Берлингу (Gösta Berlings saga, 1924). Благо господина Арнеа је његов врхунац, посебно у завршним сценама с погребном поворком која се креће по леду у коме је лађа заробљена и не може да исплови. Фантастична комбинација људи обучених у беле одоре и дивље и мрачне природе око њих, извршила је касније велики утицај на композицију историјских филмова Фрица Ланга и Сергеја Ејзенштајна. Уопштено, Стилер је био мајстор снимака у екстеријерима, у којима су до посебног изражаја долазили богатство и разуздана снага шведских крајолика. Најзад, овај поета с цртом рационализма пронашао је и „усвојио” једну од будућих највећих икона холивудског и светског филма, младу и непознату Грету Гарбо, откривајући је у Легенди o Гести Берлингу.

Криза у шведској индустрији средином двадесетих година, али и позив холивудског могула Луиса Б. Мејера, одвукли су великог редитеља и његову штићеницу „у фабрику снова” – Холивуд. За разлику од Шестрема, који је такође постао део Холивуда и тамо чак и показиваo делиће своје генијалности, Стилер се тешко привикавао на нови систем рада. Филмови Хотел Империјал (Hotel Imperial, 1927) и Улица греха (The Street of Sin, 1928), показивали су редитељску префињеност, али су доживели комерцијални неуспех. Растанак од Грете Гарбо и изненадна тешка болест потпуно су растројили Стилера и он се вратио у Шведску и убрзо умро на рукама пријатеља и филмског ривала Виктора Шестрема. Иза себе је као редитељ оставио четрдесет осам филмова (од којих је на два био непотписан), а у седам је глумио значајне, махом главне улоге.

Једно од најзанимљивијих мишљења о овом великом редитељу изрекаo је познати критичар Ричард Коумс: „Космополита и бонвиван, Стилер досеже врхунац стила – лаког и светлог, али истовремено и интелигентно самосвесног при избору глумаца и њихових рола, превазилазећи ограничавајуће околности времена и места; он је такође жртва свог осећаја за духовне опасности, као и изазова егзила.”

Александар Саша Ердељановић