Југословенска кинотека после прве недеље марта, током које је домаћин јубиларног, 50. Феста, наставља свој редовни програм. Овог месеца обележиће га избор филмова славног и контроверзног Пјера Паола Пазолинија, као и два циклуса Великани светског филма посвећена глумцима Моники Вити и Иву Монтану.

Пројекат А1 Кинотека приказује дигитално рестаурисани први српски филма у боји „Поп Ћира и поп Спира“ Соје Јовановић. Програм Мој избор саставио је редитељ Раша Андрић, а биће поновљен и избор који је својевремено сачинио недавно преминули доајен филмске критике Милан Влајчић. Музеј кинотеке биће и овог марта домаћин Ирске филмске недеље.

У сали „Макавејев“ 7. марта биће представљена књига о глумици Неди Арнерић (1953-2020), ауторке Аните Панић и затим приказан један од филмова који је обележио почетак блиставе каријере Неде Арнерић – „Вишња на Ташмајдану“ (1968) Столета Јанковића.

У оквиру пројекта А1 Кинотека 8. марта биће одржане две пројекције дигитално рестаурисаног првог српског филма у боји „Поп Ћира и поп Спира“ (1957), у режији Соје Јовановић, прве српске редитељке играних филмова. Поводом стогодишњице њеног рођења у Кинотеци је у току мултимедијална изложба „Соја Јовановић - снови у боји“.

За 10. март најављена је пројекција „Кабареа“ (1972) Боба Фосија, поводом 50 година од премијере тог чувеног филма у којем су главне улоге играли Лајза Минели и Мајкл Јорк.

Циклус Великани светског филма посвећен је италијанској диви Моники Вити, која је преминула прошлог месеца у 90. години. Светску славу стекла је играјући у филмовима Микеланђела Антонионија – „Авантура“ (1960), „Ноћ“ (1961), „Помрачење“ (1962), који ће бити приказани од 12. до 14. марта, а на програму су и „Фантом слободе“ (1974) Луиса Буњуела, „Модести Блејз“ (1966) Џозефа Лоузија и други.

У програму Питер Богдановић на бис 17. и 18. марта поново ће моћи да се виде најпознатији филмови тог америчког редитеља српског порекла, као што су „Последња биоскопска представа“ (1971), „Што те тата пушта саму“ (1972), „Месец од хартије“ (1973) и „Биоскоп за грош“ (1976).

Програм Мој избор за овај месец саставио је популарни редитељ Радивоје Раша Андрић. Његови омиљени филмови су „Плави сомот“ (1986) Дејвида Линча, „Чудније од раја“ (1984) Џима Џармуша, „Рио Браво“ (1959) Хауарда Хокса, „Тамна звезда“ (1974) Џона Карпентера и други, а приказиваће се од 21. до 30. марта у термину од 18 сати.

У истом периоду, али у термину од 20.30 сати на програму је циклус Великани светског филма посвећен француском глумцу и шансоњеру Иву Монтану. На репертоару су филмови у којима је остварио неке од својих најбољих улога – „Надница за страх“ (1953) Анрија Жоржа Клузоа, „Волите ли Брамса“ (1961) Анатола Литвака, у којем му је партнерка била Ингрид Бергман, „З“ (1969) Косте Гавраса...

Поводом смрти доајена филмске критике Милана Влајчића, Музеј кинотеке ће у програму Сећање на... од 9. до 12. марта приказивати филмове које је он својевремено препоручио, као један од првих који је учествовао у програму Мој избор, почетком 2017. године. Његова листа обухватила је разноврсна остварења: „Леси се враћа кући“ (1943) Фреда М. Вилкокса, „Легенда о земљи сибирској“ (1948) Ивана Пирева, „Поноћна звона“ (1965) Орсона Велса, „Мајстор и Маргарита“ (1972) Александра Саше Петровића...

Филмски програм Београдског ирског фестивала - Ирска филмска недеља одржава се у сали у Косовској улици од 13. до 20. марта. Ревију нове ирске продукције отвара играни филм „Искупљење“ Филипа Доертија, следе дугометражни документарац „Фејт и Бранко“ у режији Кетрин Харте, краткометражни „Сусрет Кели Кембел“ и други. Сваки филм имаће по две пројекције.

Програм Сећање на... приказаће 22. марта избор из опуса Боривоја Довниковића Борда, једног од пионира филмске анимације у некадашњој Југославији, који је преминуо прошлог месеца у Загребу у 92. години. На програму су „Луткица“ (1961), „Знатижеља“ (1966), „Крек“ (1968) и „Путник другог разреда“ (1973).

Исти програм ће у више термина током месеца подсетити на остварења недавно преминулог српског композитора Предрага Вранешевића и иностраних глумаца Леонида Курављова, Гаспара Илијела, Ивет Мимије, Хардија Кригера, редитеља Кевина Билингтона, Лине Вертмилер и Ајвана Рајтмана.

Кинотека ће обележити стогодишњицу рођења славног и контроверзног италијанског редитеља, сценаристе, песника и писца Пјера Паола Пазолинија. Од 26. до 27. марта моћи ће да се виде филмови за које је награђиван у Берлину – „Декамерон“ (1971) и „Кантерберијске приче“ (1972) и Кану – „Цвет 1001 ноћи“ (1974), али и „Сало“ (1975) који је због сцена експлицитног сексуалног садржаја и бруталног насиља био забрањен у многим земљама.

Програм Шок коридор представља: Франкенштајн приказаће 30. и 31. марта америчке филмове „Франкенштајн“ (1931) и „Франкенштајнова невеста“ (1935) у режији Џејмса Вејла, оба са Борисом Карлофом у улози монструма, као и британске филмове „Невеста“ (1985) Френка Родама и „Франкенштајново проклетство“ (1957) Теренса Фишера.