Октобарски програм Кинотеке обележиће ретроспективе великих глумаца – Радета Марковића и Жан-Пола Белмонда, избор филмова из несврстаних земаља, као и циклус филмова о Џејмсу Бонду.

У оквиру пројекта А1 Кинотека биће приказан најновији дигитално рестаурисани филм „Сезона мира у Паризу“ Предрага Голубовића из 1981. године. За програм Мој избор листу је саставио млади глумац Милан Марић. У Кинотеци се овог месеца одржавају Дани чешког и словачког филма, Фестивал етнолошког фима, БОСИ Фест, Дани каталонског филма и Дани јеврејског филма.

Од 1. до 3. октобра у сали „Макавејев“ настављају се Дани чешког и словачког филма (започети 30. септембра). На тој традиционалној манифестацији приказују се и играни и документарни филмови новије продукције. Међу њима су овога пута „Шарлатан“ (2020) чувене редитељке Агњешке Холанд, „Пукотина“ (2019) Петера Бебјака, документарац „Дозвола за путовање за Дубчека“ (2018) Јураја Лихосита и други.

Кинотека ће од 4. до 6. октобра бити домаћин 30. Међународног фестивала етнолошког филма, који нуди широк спектар етнографских филмских тема и ауторских приступа у истраживању традицијског, као и модерног начина живота људских заједница на разним странама света.

Поводом стогодишњице рођења великог српског глумца Радета Марковића приређен је циклус у којем ћемо се од 11. до 17. октобра подсетити неких од његових изузетних улога, почев од младог Небојше у „Чудотворном мачу“ (1950) Војислава Нановића. На програму су „Први грађанин мале вароши“ (1961) Пурише Ђорђевића, „Диверзанти“ (1967) Хајрудина Крвавца, „Рој“ (1966) Миће Поповића и други, као и филмови у којима је играо у режији свог сина Горана Марковића „Вариола вера“ (1982) и „Сабирни центар“ (1989).

Пројекат А1 Кинотека настављен је дигиталном рестаурацијом филма „Сезона мира у Паризу“ (1981) Предрага Голубовића. Та југословенско-француска копродукција у којој су главне улоге играли Драган Николић и Марија Шнајдер моћи ће да се види на две бесплатне пројекције – 15. и 16. октобра од 20.30 сати.

БОСИ Фест - 12. београдски интернационални фестивал особа са инвалидитетом приказаће од 18. до 20. октобра у сали „Макавејев“ 11 филмова у селекцији Мирољуба Стојановића.

Стални програм Кинотеке Великани светског филма овог месеца посвећен је недавно преминулом француском глумцу Жан-Полу Белмонду. Програм 21. октобра започиње филмом који му је донео светску славу – „До последњег даха“ (1960) Жан-Лика Годара. До 27. октобра биће приказани и Годаров „Луди Пјеро“ (1965), „Леон Морин, свештеник“ (1961) Жан-Пјера Мелвила, „Човек из Рија“ (1964) Филипа де Броке, „Модерато кантабиле“ (1960) Питера Брука...

Светски дан аудиовизуелне баштине – 27. октобар биће обележен пројекцијом филма „Дан четрнаести“ (1960) Здравка Велимировића. Дигитално рестаурисана копија израђена је у сарадњи Југословенске кинотеке и Црногорске кинотеке и премијерно приказана протеклог лета у програму Кан класик, поводом 60 година од учешћа тог филма у главном програму Канског фестивала.

Од 28. до 31. октобра биће одржани Дани каталонског филма, који ће представити избор из актуелне шпанске продукције. Програм отвара „Невиност“ (2019) Лусије Алемани, а затвара „Вампирица из Барселоне“ (2020) Луиса Данеса. Поред дугометражних биће приказана и три кратка играна филма, као и документарац „Моја мексичка переца“ (2020) Нурије Хименез.

Кинотека се придружује обележавању 60 година Покрета несврстаних, чији је први самит одржан управо у Београду. Од 1. до 10. октобра у Музеју кинотеке биће приказан низ филмова из земаља чланица Покрета несврстаних, из Африке, Азије, Латинске Америке, као и Југославије. Међу њима су „Александрија... Зашто?“ (1979) чувеног египатског редитеља Јусефа Шахина, индијски филм „Непобеђени“ (1956) Сатјађита Раја и кубански „Три Луције“ (1968) Хумберта Соласа, интернационални хит из Боцване и Јужноафричке републике „Богови су пали на теме“ (1980) Џејмија Ујса, копродукција Мозамбика и Југославије „Време леопарда“ (1985) Здравка Велимировића, „Скупљачи перја“ (1967) Александра Саше Петровића...

Програм Сећање на... 11. и 12. октобра подсећа на опус недавно преминулог славног грчког композитора Микиса Теодоракиса. Његову музику слушаћемо у незаборавном „Грку Зорби“ (1965) и „Ифигенији“ (1977) такође славног грчког редитеља Михалиса Какојаниса, али и у чувеном америчком филму „Серпико“ (1974) Сиднија Лумета.

Наредних вечери исти програм биће посвећен и недавно преминулим глумцима, међу којима су Ед Азнер (САД), Нино Кастелнуово (Италија), Сони Чиба (Јапан) и Росита Кинтана (Мексико).

У очекивању да најновији филм из серијала о Џејмсу Бонду стигне у српске биоскопе, његови обожаваоци моћи ће да уживају у неким од ранијих авантура тајног агента 007. У Музеју кинотеке од 13. до 17. октобра биће приказано десет филмова, хронолошким редом од „Др. Но“ (1962) Теренса Јанга, са Шоном Конеријем у главној улози, до „Казина Ројал“ (2006) Мартина Кембела са Данијелом Крејгом.

За програм Мој избор листу је саставио један од најбољих младих српских глумаца Милан Марић. Од 20. до 24. октобра биће приказана по три филма савремених редитеља Педра Алмодовара и Ларса фон Трира, међу којима Алмодоварово „Лоше васпитање“ (2004) и Трирова „Меланхолија“ (2011), али и класици као што су „Рашомон“ Акире Куросаве (1950) и „Осам и по“ (1963) Федерика Фелинија, затим „Џ. Ф. К.“ (1991) Оливера Стоуна...

Дани јеврејског филма одржавају се од 25. до 29. октобра под насловом „Мјузикли и композитори“, који јасно говори о садржају програма. Ово је прилика да се види десет добро познатих и омиљених америчких филмова, као што су „Певајмо на киши“ (1952) редитеља Стенлија Донена и Џина Келија – музика Артура Фрида и Ленија Хејтона, „Прича са западне стране“ (1961) Џерома Робинса и Роберта Вајса - музика Леонарда Бернштајна и Стивена Сондхајма, „Кабаре“ (1972) Боба Фосија, за који музику потписују Ралф Бернс, Фред Еб и Џон Кендер, „Чикаго“ (2002) редитеља Роба Маршала – музика Џона Кендера, Денија Елфмана и Стива Бартека.

У програму Шок коридор представља: Џеф Либерман љубитељи хорора могу 30. и 31. октобра да виде четири филма америчког редитеља и сценаристе познатог по необичним, креативним остварењима тог жанра, као што су „Црви убице“ (1976) или „Сотона и његов мали помоћник“ (2004).