Pre sto godina, tačnije 5. septembra 1916. godine u Njujorku je održana premijera filma „Netrpeljivost“ (Intolerance: Love’s Struggle Throughout the Ages). Ovo delo je inspirisalo buduće velikane filma da krenu istim putem ka stvaranju novih ideja i razvitku filmskog izraza.

Režiser ovog filma Dejvid Vork Grifit (D.W. Griffith) (1875 – 1948), poznat je danas po tome što je postavio osnovni temelj filmskog jezika, što za današnju publiku, na prvi pogled, nije toliko očigledno. Početkom 20. veka, međutim, to je bilo otkrovenje, i to ne samo za publiku, već i za ostale filmske saradnike tog doba. Prikazao nam je, da je film ipak u mogućnosti da evoluira, da postigne još neistražene potencijale, nego da zauvek ostane u dosadnoj, poznatoj metodi snimljenog pozorišta i slepstik komedije.

Projekat po kome je gospodin Grifit najviše poznat u istoriji filma jeste njegov prvi epski dugometražni film „Rađanje jedne nacije“ (The Birth of A Nation, 1915), objavljen godinu dana pre „Netrpeljivosti“. Svi bi se složili da je film postigao izvanredan uspeh zbog izbora Građanskog rata kao teme od velikog patriotskog značaja za američki narod. Bio je uspešan do te mere da je organizovana projekcija u Beloj kući, kod tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Vudroa Vilsona. Iako film ima dosta otadžbinskih elemenata, uspeo je da zadrži i elementarno važnu pažnju usmerenu na junake iz priče, koji su prošli kroz velike poteškoće tokom tog rata. Ali, iza tog trijumfa kriju se i mane. Film je izazvao negodovanje u javnosti zbog svog kontraverznog prikaza rasizma i glorifikacije Kju Kluks klana. Ovaj film je doprineo razvoju inovacija u filmskoj industriji omogućivši da se prozvede jedan projekat epskih razmera, ne samo u smislu realizacije, već i u ostvarenju filma velike dužine (3 sata). Nažalost, i dan danas, je zapamćen i više pominjan u društvu zbog svoje kontraverzne prirode, nego zbog svojih tehničkih dostignuća.

Konkurencija koja je pomno pratila Grifitov rad, ipak nije bila spremna za sledeći poduhvat koji je spremao.

Zahvaljujući dvojici Grifitovih saradnika, Džozefu Henaberiju i Karlu Braunu, koji su podelili svoja iskustva sa istoričarima filma, mi smo danas u mogućnosti da zamislimo koliko je truda uloženo u realizaciju njihovog sledećeg projekta. Tokom (ne)uspešnih projekcija filma „Rađanje jedne nacije“ po SAD-u, Grifit nije bio sasvim zadovoljan kad je završio svoj sledeći film „Majka i zakon“ (The Mother and The Law), sa kojim nije tada izašao u javnost. Posle mukotrpnog rada koji je prošao tokom rada na „Naciji“,smatrao je da njegovo novo delo nije zadovoljilo kriterijume koje je sebi postavio, tj. da pruži još jedan spektakl koji publika zaslužuje.

Posle nekoliko meseci promišljanja, istraživanja i pripreme, Grifit je konačno pokrenuo snimanje svog novog projekta „Netrpeljivost“. Poučen iskustvom dobijanja dosta negativnih kritika na račun njegovog netolerantnog stava prikazanog na filmu, njegov novi rad predstavlja potpunu suprotnost od onog što je napravio godinu dana ranije.

„Netrpeljivost“ paralelno prati četiri priče. Prva je smeštena u drevnom gradu Vavilonu pred njegov pad (539. p.n.e.). U drugoj priči pratimo događaje koji su doveli do Isusovog raspeća. Treća nas vodi u Francusku (1572. godine) u vreme masakra Vartolomejske noći. Četvrta priča je smeštena u sadašnjost. Za savremenu priču, upotrebljen je do tada neiskorišćen materijal za film „Majka i zakon“. Prema izjavi Karla Brauna, posle dugih dana snimanja scena borbi u Vavilonskoj priči ili scene masakra Sv. Vartolomea, niko od ekipe na setu nije bio siguran kako će ispasti krajnji rezultat ovih isprepletanih priča.

Produkcija se čak suočila, tokom zadnje faze snimanja, sa nedostatkom budžeta. Srećom, Grifit je ponudio producentima novac od svog prihoda od filma „Rađanje jedne nacije“ i time osigurao nastavak snimanja. Preneo im je, takođe, sa apsolutnom sigurnošću, da će ovaj film biti veći uspeh od njegovog prošlog filma. Njegova ogromna samouverenost je okupila oko pedeset investitora, među kojima bila i glumica Lilijan Giš, koja ne samo da je igrala malu ulogu u ovom projektu, već je učestvovala i u postprodukciji tokom faze montaže.

Posle mukotrpnog rada montiranja i skraćivanja filma do tolerantne dužine (prva verzija je trajala 8 sati), konačno je došao i taj dan Njujorške premijere. Publika i filmski kritičari su željno iščekivali da vide da li će Grifit ponoviti neverovatan uspeh kao prošli put. Kritičar iz „Njujork tajmsa“ bio je impresioniran kompletnim filmom, ali ne u potpunosti:

Zaključak, o tome šta je u stvari „Netrpeljivost“ na kraju pokazala, kad je reč o samom autoru filma, jeste, da je on pravi mag filmske kamere i platna. Uprkos tome što je film potpuno nekoherentan, što sa diskutabilnim ukusom pojedinih scena, što prikazom jeftinih banalnosti u nekima od njih, „Netrpeljivost“ je ipak jedan interesantan i neuobičajen film. Čudesnost prikazanih panorama, sama kontrola i rukovođenje ogromnom masom aktera, stvorilo je jedan impresivan spektatkl.
„Njujork Tajms“ (6. septembar, 1916.)

Film je bio uspeh u prvim mesecima prikazivanja, ali nije uspevao da postigne enormne zarade niti ogromnu popularnost kao „Rađanje jedne nacije“. Revolucionarna, kompleksna montaža i dugo trajanje je bilo previše za publiku tog vremena i projekat je proglašen kao komercijalni neuspeh. Od toga se, do kraja svog života, Grifit nikad nije finansijski oporavio.

Ipak, njegove inovacije nisu prošle neprimećene u svetu. Kao na primer u SSSR-u, gde su sovjetski filmski stvaraoci bili opčinjeni veštinom do tada neviđenih tehnika montaže. Inspirisani time, autori su eksperimentisali sa montažom za vreme zlatnog doba sovjetskog nemog filma, kao što su npr. Ejzenštajn, Vertov i drugi.

Vratimo se u sadašnjost, sto godina kasnije. Ovaj film se i dan danas smatra jednim od prvih najuticajnijih dela svetske kinematografije, koji je postavio osnovni temelj za budućnost filma, a mladi filmski entuzijasti, bilo da su gledaoci ili stvaraoci širom sveta, i dalje otkrivaju skrivene dragulje istorije filma. Ova ponovna otkrića ne bi bila moguća bez postojanja Kinoteka i filmskih istoričara po svetu koji marljivo rade na očuvanju ovih filmova (kao i priča koje ih prate) za buduće generacije. Tako da je, po mom mišljenju, neophodno ne odbacivati olako i ne zaboraviti postojanje ovih pionira filma. Da nije bilo tih ljudi koji su na filmu radili u to vreme, kada je on bio novi medijum za sve, čak i za same filmske stvaraoce, ko zna kako bi izgledala sadašnjost. Među tim delima čija je namera bila da promene svet i sama „Netrpeljivost“ je zasluženo ostavila neizbrisiv trag za budućnost filma.

David Kecojević

Izvori:
“The Parade’s Gone By...”, Kevin Brownlow (Alfred A. Knopf, New York; 1968)
“Adventures with D.W. Griffith”, Karl Brown (Secker and Warburg, London; 1973)
“D.W.Griffith: His Life and Work”, Robert M. Henderson (Oxford University Press; 1972)