Монографија о славној глумици Неди Арнерић „Чаробна меланхолија“, ауторке Аните Панић, у издању Филмског центра Србије, представљена је 7. марта у Југословенској кинотеци.
На промоцији су говорили филмски редитељи Лордан Зафрановић и Дејан Караклајић, позоришна редитељка Милица Краљ, глумица Елизабета Ђоревска, као и ауторка Анита Панић и уредник издања ФЦС-а Мирољуб Стојановић.
У име Кинотеке многобројну публику је поздравила Ксенија Зеленовић истичући да је Неда Арнерић (1953-2020) оставила неизбрисив траг у нашој кинематографији.
„Ова промоција је само један од начина да јој се одужимо. Недина породица је доставила Кинотеци њене награде и неке личне предмете, тако да ћемо до краја ове године отворити Легат Неде Арнерић у оквиру сталне поставке Кинотеке Наш музеј филма“, рекла је Ксенија Зеленовић.
У оквиру пројекта А1 Кинотека до сада су дигитално рестаурисана три филма у којима је играла Неда Арнерић, подсетила је она и најавила да ће и следеће остварење у заједничком пројекту Кинотеке и компаније А1 бити један од Нединих филмова – „Тајванска канаста“ Горана Марковића.
Током промоције приказан је колаж инсерата из богатог опуса Неде Арнерић, а на крају и један од њених првих филмова „Вишња на Ташмајдану“.
Директор ФЦС-а Гордан Матић захвалио је Анити Панић и Мирољубу Стојановићу на дивној књизи, која представља значајан допринос историји наше кинематографије.
Стојановић је оценио да је препуна сала Кинотеке „знак колико смо сви привржени Неди Арнерић“.
„Нисам је, нажалост, познавао, али када се појавила монографија о Милени Дравић, коју је такође приредила Анита Панић, Неда Арнерић се јавила, то је био наш једини телефонски разговор, честитала је на сјајној књизи и пожелела нам успех. То је доказ њене величине и господског понашања“, рекао је Стојановић.
Како је оценио, нова књига је по свом духу и садржају – југословенска, аутори текстова о Неди Арнерић су из целог региона, Анита Панић је аналитично и с пуно занимљивих детаља представила живот и стваралаштво једне од наших највећих филмских звезда, а за врхунски изглед овог богато илустрованог издања заслужан је дизајнер Борут Вилд.
Књигу чини осам поглавља у којима се детаљно и уз обиље архивске грађе расветљава филмска, али и богата телевизијска и позоришна каријера Неде Арнерић. Књигу узбудљивом чине и сведочења њених колега и пријатеља.
Лордан Зафрановић, који је са Недом Арнерић снимио „Вечерња звона“ и „Халоа – празник курви“, изјавио је да је „Неда бесмртна“.
„Код избора глумца увек кроз разговор тражим његове особености. Неда је у том смислу била изванредан материјал, али и пуно више од тога. Зрачила је нечим што је непоновљиво, мистериозно, нешто што треба тек открити. Била ми је блиска и важна. У нашим разговорима пре снимања помагала ми је да те њене ликове направим, да се есенција извуче пред камеру. Имала је неки покрет божанствени, имала је неки ход лагани, имала је нешто чаробно у себи“, рекао је, између осталог, Зафрановић.
Помињући како је, нажалост, прерано отишла, Зафрановић је изјавио да не може да опрости себи што није дошао из Загреба и покушао да помогне тој тананој, плахој души да изађе из тог стања које ју је довело до трагичног краја.
Милица Краљ је оценила да ће ова књига захваљујући својим корицама бити најлепша монографија у којој год књижари да се буде нашла, а да „њен садржај и сведочи о лепоти“.
„О лепоти једног бића, о лепоти једне душе, лепоти једне уметнице. Сматрам својим богатством и привилегијом свих нас који смо били у прилици да сведочимо тој лепоти и да је гледамо директно у очи. У тим очима је био цео свет. Ту сте могли видети и Корчулу и Београд и Ровињ и Аустрију и Југославију, ту је било море и небо, а једнако су те очи биле топле, примамљиве и једнако застрашујуће далеке и нама недоступне“.
„Неда је од малена била изложена камерана, рефлекторима. Тешко је да се човек сакрије пред свим тим светлима. А она је некако у томе успела, остала довољно неухватљива као нека магија и довољно заводљиво, па и болно тајновита. Остала је тајна, што мислим да приличи свакој истинској звезди“, рекла је Милица Краљ.
Као редитељка представе „Игра парова“, у којој је Неда Арнерић играла читавих 15 година, Милица Краљ је истакла да је с њом било лепо и лако радити. „Била је потпуно посвећена, велики професионалац. За нашу малу екипу она је била породица. Била је и храбра жена, борила се за праведније, демократичније друштво и због тога је доста пропатила“.
Дејан Караклајић, који је једно време био животни партнер Неде Арнерић, изјавио је да би је у најкраћем описао као душевну особу.
„Упознао сам је веома младу, на фестивалу у Пули. Касније смо и радили заједно (филм „Љубавни живот Будимира Трајковића“). Одувек је имала ту неку душевност, искреност, нешто што ју је чинило посебном. А била је страшно скромна. Била је звезда, али не на данашњи отрцани начин. Све што је радила дубоко је осећала и дубоко се трудила за то. Она је до своје 20. године снимила 21 филм. Ми који се бавимо филмом знамо колики је то посао, а она је све то издржала. Притом је била скромна, непретенциозна. Њој је популарност страшно сметала“, рекао је Караклајић.
Како је додао, каснији излет у политику за њу је био велико разочарење, ушла је у то јер је веровала, а искористили су је и то ју је ужасно погодило.
Елизабете Ђоревска присетила се дружења с Недом које је „ближе или даље, приватно и на сцени, трајало 40 година“.
Рецензент монографије био је филмски критичар и теоретичар Даниел Рафаелић из Загреба. На промоцији је емитована његова видео порука у којој је истакао значај изузетне глумице Неде Арнерић чије су улоге обележиле, како је рекао, бар три-четири националне кинематографије, те честитао Анити Панић и ФЦС-у на фантастичној књизи.
Анита Панић је рекла да је у књигу уврстила текстове људи који су компетентни да говоре о Неди Арнерић и да „између две тврде корице стоји пуно љубави, пуно разумевања и поштовања према Недином делу и њеној личности“. Додала је да је наслов преузела од редитеља Мише Радивојевића „дефинишући тако Недину танану душу, њену префињеност, а заправо врло снажну и јаку личност“.
Присетивши се како је Неду Арнерић прво упознала не као глумицу него као дипломирану историчарку уметности која је водила своју галерију у центру Београда, Анита Панић је изразила задовољство што је касније имала част да буде и гост у њеном дому.
„Пре три године сам јој рекла да ћу радити књигу о њој. Јако се радовала томе, али је нажалост није дочекала“, рекла је Анита Панић, дугогодишња телевизијска ауторка, документаристкиња и списатељица.
Неда Арнерић је у каријери дугој скоро пола века одиграла улоге у 40 позоришних представа и преко стотину филмова. Прву улогу добила је са само 13 година, у филму „Сан“ код Пурише Ђорђевића. Самоуверено је владала кадром, а камера ју је напросто обожавала, да би већ са 15 година, у тинејџерском хиту „Вишња на Ташмајдану“, постала права домаћа звезда. Њен глумачки таленат и харизму на великом платну уочили су у раној младости и странци, те је брзо уследила и међународна каријера. Иако веома млада, донела је одлуку да јој не треба велики новац и светска слава, већ се определила да остане у својој земљи. Сребрна и Златна арена у Пули и Награда за животно дело „Павле Вуисић“ биле су доказ њене глумачке посвећености.