Резултат монументалног подухвата рестаурације коме је допринос дала и Југословенска кинотека, „Наполеон Абела Ганса“ (1. део), отворио је синоћ програм „Кан Класик” на 77. филмском фестивалу у Кану.

 

Прича о рестаурацији овог класика занимљива је толико да може представљати филм за себе, јер је процес трајао дуго и коришћени су бројни извори како би се реконструисала оригинална прича седмочасовног филма, подељеног у два дела.

„Изузетно нам је задовољство што је Југословенска кинотека помогла у рестаурацији филма Наполеон Абела Ганса која представља један од најзначајнијих догађаја савремене филмске архивистике. Осим тога што има неоспоран значај за француску културу, као и тему епског замаха, овај филм направио је и крупан искорак у погледу употребе филмског језика и техничких иновација, те у том смислу Наполеон јесте једна од тачака кулминације развоја немог филма.”, изјавио је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.

Са доласком звука, ролне овог филма су расуте широм света, неке су изгубљене или уништене. Филм је потом више пута мењан – зна се за 22 различите верзије. Осамдесетих година прошлог века, филм Абела Ганса фасцинирао је филмске ствараоце попут Клода Лелуша и Френсиса Форда Кополе, као и великог историчара немог филма Кевина Браунлоуа и Косту Гавраса, председника Француске кинотеке. Није приказиван у оригиналној верзији, познатој као „Велика верзија”, од 1927. године.

Ролне су пронађене у Француској кинотеци, CNC-у, Кинотеци у Тулузу, Кинотеци на Корзици, а француски стручњаци обишли су и филмске архиве по Европи, међу којима је и Архив Југословенске кинотеке. Том приликом прегледали су нашу нитратну копију овог филма и утврдили да је реч о једној од најкомплетнијих копија, која садржи око седам минута који не постоје у копијама осталих архива. Југословенска кинотека је 2018. године Француској кинотеци послала нитратну позитив копију, као и дубл негатив овог филма, а поменутих седам минута ушло је у финалну верзију рестаурисаног филма.

„Када сам 2001. године у Порденонеу гледао 333 минута дугу копију легендарног филма Наполеон Абела Ганса, која је била плод вишедеценијске припреме и опсесије британског редитеља и историчара филма Кевина Браунлоуа, мислио сам да гледам врх немог филма и коначну верзију, блиску оригиналу. Али данас, захваљујући петнаестогодишњој потрази Жоржа Муријеа и његове екипе, имамо чудо. Да радост буде већа, у њој учествује и Југословенска кинотека са уникатних седам минута, због чега ћемо као један од најзначајнијих учесника у пројекту добити и сопствену дигиталну копију, те ће тако и наша публика имати прилику да види овај легендарни филм”, рекао је управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић.

Ролне су, осим из Србије, стигле и из Италије, Данске, Луксембурга и Њујорка. Жорж Мурије и његов тим радили су анализу фрејм-по-фрејм и прегледали 100 километара траке, а у том процесу консултовали су се с белешкама о монтажи Абела Ганса, као и његовом преписком с монтажером, које су пронађене у Националној библиотеци Француске.

Техничке иновације Наполеона су многобројне: како наводи Дејвид Кук у својој „Историји филма”, „од почетка до краја Ганс јуриша на публику читавим арсеналом техника немог филма, а ефекат је импресиван.” Поред коришћења широког екрана (поливизија), који три пута повећава ширину слике, слободно кретање камере издваја се као посебно значајан поступак, који ће у стандардној филмској пракси бити коришћен тек неколико деценија касније. Камера је у неким сценама била монтирана на леђа коњу који се креће, као и на клатно у покрету, везана за лопту и бачена у ваздух како би симулирала лет топовског ђулета и у водоотпорној кутији била бачена са стене у море.

Абел Ганс везује се за период такозваног авангардног импресионизма у Француској, али је због склоности историјским темама црпао утицаје, у погледу нарације, и од Дејвида Грифита. Поред Наполеона, као најзначајнији његов филм узима се такође и монументални Точак (1922–1923).