Челници кинотека и филмских архива из екс-ју региона постигли су начелну сагласност о конкретној сарадњи у области дигиталне рестаурације филмова када је реч о остварењима која представљају заједничко културно наслеђе.
Иницијатива директора Југословенске кинотеке Југослава Пантелића прихваћена је на панел разговору одржаном у оквиру Фестивала нитратног филма 7. јуна у Кинотеци, на тему „Очување филмског културног наслеђа и изазови дигиталног доба на просторима бивше Југославије“.
Како је образложио Пантелић, уколико једна кинотека чува оригинал негатив слике и тона из своје републике и тренутно нема могућност да га дигитално рестаурира филм, а друга кинотека је заинтересована, на пример, због изузетне креације коју је управо у том филму остварио глумац из њене средине, те има жељу, као и средства да спроведе процес дигиталне рестаурације, прва кинотека би привремено уступила негатив, односно скенирани материјал, а након обављеног посла добила би назад негатив материјале и нову, дигитално рестаурисану копију.
„То може да убрза процес рестаурације, обогати и један и други архив, а и да допринесе очувању баштине. Време не ради за нас, јер филмска трака има ограничен рок трајања“, нагласио је Пантелић.
Као пример добре праксе навео је повезивање хрватске и македонске кинотеке ради рестаурације филма „Три Ане”, снимљеног у македонској продукцији у режији хрватског аутора Бранка Бауера. Таквих филмова је доста. На пример, Бауер је режирао и „Прекобројну”, у којој је заблистала Милена Дравић. Ту су и филмови једног од најзначајнијих српских редитеља Живојина Павловића који је део свог опуса остварио у Словенији. Таквих примера је заиста много.
Сви учесници скупа позитивно су оценили ову иницијативу, истичући да су сарадња и комуникација нужни јер је реч о заједничкој културној историји. Договорено је да се детаљи међукинотечког споразума, те усаглашени стандарди процеса дигиталне рестаурације, „ставе на папир“ на првом следећем састанку, најкасније приликом предстојећег отварања нове зграде Црногорске кинотеке.
Учесници панела, поред Пантелића као модератора и координаторке пројекта Vip Кинотека Ксеније Зеленовић, били су Татјана Резец Штибиљ из Архива Републике Словеније (вођа сектора Словенски филмски архив), управник Словенске кинотеке Иван Недох, директорка Кинотеке Босне и Херцеговине Девлета Филиповић, управник Хрватског филмског архива Динко Мајцен и рукводилац сектора за филм, видео и фоно документа Младен Бурић, директор Црногорске кинотеке Андро Мартиновић, а из Кинотеке Македоније Игор Старделов, управник Филмског архива и Владимир Ангелов, в.д. директора.
Све ове кинотеке су чланице Светске федерације FIAF и Европске асоцијације филмских архива (изузев Кинотеке БиХ). На панелу у Београду колеге су размениле искуства у врло отвореном разговору о низу практичних питања.
Како је речено, један од проблема у Хрватској је што јавност, а и надлежни за одобравање средстава не разликују дигитализацију од дигиталне рестаурације, која није просто скенирање или телекинирање, већ знатно сложенији и скупљи посао враћања оригиналног изгледа филма.
У Словенији је било негативних критика у вези са колором неких дигитално рестаурисаних филмова. Зато треба убрзати процес како би се где год је то још могуће консултовали оригинални директори фотографије.
У том смислу интересантан је пример из Загреба, када је уредник ХРТ-а одбио да прикаже рестаурисану „Брезу” Анте Бабаје, јер не изгледа онако како је се гледаоци сећају из ранијих емитовања старе копије.
Приликом дигиталне рестаурације документараца и филмских журнала из Босне и Херцеговине сниманих крајем 40-их година прошлог века, испоставила се да је на новој копији слика добра, али тон не, јер је заправо оргиналан тон слаб због лоше технике којом се радило у то доба.
Представници Југословенске кинотеке поделили су са гостима из иностранства своја искуства са реализације пројекта Vip Кинотека, која је дан пре одржавања панела и званично ушла у свој други циклус. Уз истицање да се целокупан процес дигиталне рестаурације спроводи у Одељењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију архива Југословенске кинотеке, директор Пантелић је посебно истакао сарадњу са директорима фотографије и редитељима филмова при процесу рестаурације.
Било је речи и о пребацивању дигитално рестаурисаног дела поново на филмску траку од 35 милиметара, као основни „носач“ садржаја, али не више за биоскопске пројекције, које данас готово искључиво иду са ДСП-а, већ ради чувања за будућност.
Подсећајући да Европска комисија посредством инструмента TAIEX (инструмент за техничку помоћ и размену информација) омогућава едукативне програме (радионице) и о дигиталној рестаурацији у срединама које нису чланице Европске уније, Пантелић је на скупу у Београду предложио да кинотеке и архиви из Београда, Подгорице, Сарајева и Скопља међусобно усагласе место и термин радионица пре контактирања Брисела, те да и саме наставе са разменом међусобних искустава на овом пољу. Предлог директора Југословенске кинотеке, који је члан Извршног одбора Европске федерације филмских архива, прихваћен је од стране учесника панела, који је по мишљењу већине присутних најавио интензивнију сарадњу сродних институција регије.