У програму Фест класик у оквиру 45. Феста у Југословенској кинотеци приказан је чувени филм Скупљачи перја, поводом 50 година од премијере тог култног остварења редитеља Александра Саше Петровића. Публици у Свечаној сали Кинотеке пре пројекције 28. фебруара обратили су се директор Кинотеке Југослав Пантелић и глумица Бранка Петрић.

Пантелић је изразио задовољство што Кинотека може да прикаже новоизрађену копију филма који је пре 50 година започео живот на једном од најзначајнијих фестивала на свету, 1967. у Кану, где је освојио Гран при жирија и награду Међународног удружења филмских новинара и критичара Фипресци, а наредне године (1968) номинован је за Оскара у категорији најбољи страни филм.

„На фестивалима се слави филм, а Фест класик слави филмове који су обележили године за нама. Извесно је да ће се у класичном програму Феста у будућности наћи и неки од наслова које ове године гледамо премијерно на 45. Фесту“, изјавио је Пантелић.

Почасна гошћа пројекције Бранка Петрић рекла је да није ту као супруга глумца Бекима Фехмиуа (који је играо главну улогу, уз Оливеру Вучо и Бату Живојиновића), већ као сведок оног времена када су настајали Скупљачи перја.

„Тај дивни филм је апсолутно положио све испите времена“, исткла је она и додала како је у то доба Авала филм био моћна продуцентска кућа. „Снимало се доста копродукција, посебно са Италијом. Ми смо тада имали у Риму један хотел, Јувентус, тамо су долазили сви наши директори, продуценти, глумци, то је била скоро као наша друга кућа, а главни играч у свему томе био је директор Авала филма Ратко Дражевић. Био је стварно велики играч и када се Саша Петровић појавио са својим пројектом учинио је све да тај филм почне да се снима“.

„Саша је ангажовао Бекима за улогу Белог Боре, а он, како је био посвећен, одмах сам морала да купим црни шампон да би му коса потамнела, кварцовао се, пуштао зулуфе и нокат на малом прсту. Замислио је да Бели Бора мора да има тај нокат. Молио је колегу Пљаку Костића да му рецитује ромску поезију. Бекиму су тај лик некако водили стихови: Што да живим када стрећу немам, ал’ опет што да умрем кад ме страх од гробља“, испричала је Бранка Петрић.

Потом се, како је додала, десила промена плана, одлучили су да Белог Бору игра чувени ромски певач Сличенко из Москве. „Саша се извинио Бекиму, али њему није било лако. Наравно, скинуо је зулуфе, исекао нокат. Мада, дивни сниматељ Томислав Пинтер му је говорио да то не ради, да је улога његова. Срећом или како већ то бива, делегација коју су послали у Москву по Сличенка није га нашла, био је на турнеји чак у Сибиру. Тако је Беким поново добио улогу“, рекла је Бранка Петрић.

Такође се присетила да за филм ни у оно доба нису били идеални услови, па је током снимања одједном дошло до застоја јер није било новца. „Саша је изашао пред целу екипу, рекао каква је ситуација и питао да ли смо у стању да свако да колико има и може да одснимимо та два дана. И заиста, није било члана екипе, а била је велика екипа, ко није дао део свог новца да би се наставило снимање“.

„Онда је филм отишао у Кан и добио две сјајне награде. За пријем који је тада приредио Ратко Дражевић није се жалило новца. Све је било наше, а додатак гламуру давало је то што смо сада имали три наше велике звезде које су обележиле тај Кан. Оливери Вучо (касније Оливера Катарина) то је донело прилику за фантастичан успех на концертима у париској Олимпији. Бата Живојиновић је одатле наставио своју изузетну каријеру, а Беким је постао интернационална звезда и већ кроз два месеца је почео да снима главну улогу у Одисеји за италијанску телевизију“, казала је Бранка Петрић.

Она је навела податак да су Скупљачи перја остварили приход од 500.000 долара. Посебно је истакла својевремену оцену монтажера Марка Глушца да антологијска сцена када Беким ломи чаше у дерту, док чудесна Оливера пева, има најбољи монтажни рез у историји српског филма.

Бранка Петрић се присетила и великог узбуђења поводом номинације за Оскара. „Тога дана у 12 сати чули смо да је Саша Петровић носилац Оскара. У 15 часова – Оскара добија Јиржи Менцл за Строго контролисане возове. Увече на церемонији водитељ Боб Хоуп чита: Оскара за страни филм добио је Саша Петровић за Строго контролисане возове. Ето, значи и тада се десило нешто као пре две вечери на церемонији доделе Оскара“, напоменула је она.

„То су све само сећања, али овај филм ће наставити да живи и за нове генерације гледалаца“, закључила је Бранка Петрић.