Књига „Трансцедентни стил на филму: Озу, Бресон, Драјер“ аутора Пола Шредера, која се управо појавила у издању Нишког културног центра и Југословенске кинотеке, представљена је 19. априла у у Мултимедијалној сали нове зграде Кинотеке.

 

Ово значајно издање, у оригиналу објављено 1972. године, приредили су Срђан Савић, Игор Тохољ и Александар Ердељановић. Преводиоци су Немања Бабић и Слободанка Глишић.

Како је истакао управник Архива кинотеке Ердељановић, редитељ великих филмова америчке кинематографије Пол Шредер (Плава крагна, Људи мачке, Амерички жиголо, У подземљу секса, Мишима…) и изузетан сценариста (“Таксиста”, “Разјарени бик”…) такође је сјајан интелектуалац.

У овој оригиналној књизи анализира филмски стил тројице аутора. То су најјапанскији редитељ Јасуђиро Озу, велики француски редитељ Роберт Бресон и чувени дански редитељ Карл Теодор Драјер, рекао је Ердељановић и подсетио да је идеја за српско издање потекла од Игора Тохоља.

“Када нам је НКЦ понудио сарадњу, оберучке смо је прихватили”, изјавио је он, додајући да је реч о једној од најтежих филмских књига која обухвата и историју, религију, филозофију и друге области.

Ердељановић је рекао да се у Америци појавило ново издање, са дужим уводом у којем Шредер анализира и опус Андреја Тарковског, Теа Ангелопулоса и Беле Тара, те да се нада да ће НКЦ и Кинотека моћи и то да објаве.

В.д. директора НКЦ-а Срђан Савић напоменуо је да је овом књигом отворена нова библиотека “Пантеон” у оквиру издавачке делатности НКЦ-а, у којој ће бити објављиване значајне студије из пера значајних критичара, теоретичара и историчара филма.

“Међу првима се наметнула Шредерова књига. Ако се бирају утицајне књиге које током година нису изгубиле на значају и квалитету, онда није било дилеме да објавимо ову студију из пера човека који је дебитовао као филмски критичар, а потом постао перјаница Новог Холивуда. Ова озбиљна студија је настала када је теорија аутора у Америци била на врхунцима. Шредер иде тим трагом, али је и самосвојан. Покушао је да филм сагледа у ширем контексту свих других уметности, да у анализи примени неке моделе из историје уметности”, рекао је Савић.

Филмови трансцедентног стила, како је објаснио Савић, делују као хладни реализам, али проналазе пулсирање светог у обичном, свакодневном животу.

Савић је цитирао Шредера да је “типични представник трансцедентног филма када су у питању далекоисточне кинематогафије и утемељење у зен будизам Јасуђиро Озу, да је типични представник западне кинематографије и утемељитељ трансцедентног стила када је у питанеју утемељење у хришћанству Бресон, док Драјер усваја неке елементе трансцедентног стила, али их комбинује са неким другим стиловима и стога је он нека врста граничне фигуре”.

Немања Бабић је изјавио да је још као студент Факултета драмских уметности почетком 2000-их наишао на део из Шредерове књиге о Бресону у преводу Слободанке Глишић.

“Прочитао сам га у даху. Шредер је успео да опише све оно неизрециво што доживимо док гледамо филм, а што тешко може да се пренесе речима. Одмах сам пожелео да прочитам целу књигу, пробијао сам се кроз издање на енглеском уз помоћ речника. Тај садржај је тежак и на матерњем језику. Тек 2011. године приступио сам превођењу”, рекао је Бабић. Он је превео поглавља о Озуу и Драјеру као и увод и закључак.

“Без обзира што наша књига излази тако дуго после оригинала она је и даље веома значајна. Шредер описује како се са оскудним средствима може направити врхунско уметничко дело. И данас има аутора који раде у том стилу. Међу њима је свакако Џим Џармуш”, изјавио је Бабић.

Према његовим речима, Шредер анализира филмове који “приказују искуство трансцеденције и који кроз то искуство говоре о ономе оностраном, а у уводу пише да између религије и естетике нема велике разлике, да су то два пута која се узајамно срећу у бесконачности”.

Уредник филмског програма НКЦ-а Дејан Дабић изјавио је да је учињен велики издавачки напор да се ова књига појави и код нас.

“Иако је оригинал изашао давно, драгоцено је што је сада имамо и на српском језику. Прича о трансцедентном филму је донекле и прича о религиозности. Није случајно што је Шредер протестант, васпитаван у строгом калвинистичком духу. Реч је о сазнањима која превазилазе границе емпиријског искуства. Неке ствари морају да буду сазнате на начин који није рационалан”, рекао је Дабић.

“Међутим, овде није у питању илустрација религиозних осећања. Сваки призор може деловати трансцедентно захваљујући стваралачком поступку. Трансцедентни стил на филму је настао из жеље да се трансцедентно изрази у уметности и на основу природе медија”, закључио је Дабић.