Програм „АРТЕ представља: Филмови рођени под срећном звездом“ свечано је отворен 22. јануара у Југословенској кинотеци, у оквиру обележавања шездесетогодишњице потписивања Јелисејског споразума и тридесетогодишњице оснивања француско-немачке телевизије АРТЕ.
Смотру српских филмова остварених у копродукцији са АРТЕ-ом организовали су амбасаде Француске и Немачке, Француски институт у Србији, Гете институт у Београду и Југословенска кинотека. До 26. јануара биће приказано пет дугометражних играних и документарних филмова реномираних српских редитеља.
Публици су се обратити амбасадор Француске Пјер Кошар и амбасадорка Немачке Анке Конрад, истичући значај споразума потписаног 22. јануара 1963. у Јелисејској палати, којим је после дуге историје непријатељстава почео период добросуседских односа и свестране сарадње две државе.
„Надам се да такво помирење може бити инспирација за решавање конфликата којима данас сведочимо широм света, па и за Западни Балкан“, рекла је амбасадорка Конрад. Амбасадор Кошар је скренуо пажњу на значај који у том контексту има култура и на допринос АРТЕ-а, додајући да су и Француска и Немачка поносне на ту телевизију која кроз копродукције повезује кинематографије великог броја земаља.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је Јелисејски споразум „поставио темеље Европе какву познајемо“ и да у периоду када се Европа суочава с многобројним изазовима не смемо да заборавимо на европске принципе и вредности превазилажења конфликата, помирења и сарадње.
„Култура и уметност, у овом случају филм, одувек су имале моћ да превазилазе баријере, зацељују трауме и представљале су драгоцене просторе сусретања, јер човек до решења проблема прво долази у пољу имагинације, да би се потом успоставиле нове или обновиле покидане везе и у реалности. Зато су два јубилеја која обележавамо симболички блиска: с једне стране скрећемо пажњу на вољу и снагу да се након траума Другог светског рата изгради један свет на темељу опраштања и помирења, а с друге славимо рад телевизијске и продуцентске куће која је заслужна за производњу, промоцију и ширење уметности покретних слика, уметности која комуницира на једном дубљем и универзалном нивоу, мимо свакодневног језика који често може бити и извор наших неспоразума“, изјавио је Пантелић.
За отварање смотре одабрани су „Кругови“ (2013) Срдана Голубовића, филм који, према речима Пантелића, „један херојски, али и ексцесни чин у току ратова деведестих на овим просторима успева да подигне на ниво метафоре“.
„Уметност има ту моћ да скрене пажњу на оно што је људско и у нељудским околностима, да поједине догађаје издвоји из хаоса и истакне смисао који у њима већ постоји, али који услед ратне буке и беса не успевамо да на адекватан начин сагледамо. Концентрични кругови крећу од једног таквог наизглед неприметног догађаја чији одјек постаје мера његове вредности и значаја и којим успева да превазиђе стварност са свим њеним ситним и баналним злом и тако пружи пример, узор, али и наду да је другачији свет могућ“, истакао је Пантелић.
Срдан Голубовић је изјавио да је срећан и почашћен што његов филм отвара програм поводом јубилеја телевизије АРТЕ, која је подржала и његов наредни филм „Отац“ (2020).
„За нас је то била огромна подршка – финансијска, али пре свега потврда да смо део европског света. Ми смо деведестих били потпуно одбачени. Подршка француских и немачких филмских фондова и АРТЕ-а нас је вратила на филмску и културну мапу“, рекао је Голубовић.
Напомињући да припада генерацији која је била окренута култури целог света, а посебно европској музици, филму, литератури, навео је да његову Европу чине Достојевски, Тарковски, Лорка, Буњуел, Хамсун, Бодлер, Превер, Годар, Фазбиндер, Гете.
„Верујем да ће подршка АРТЕ-а да се настави. То је посебно важно за нове генерације филмских аутора, да их охрабри да је Европа уствари наша кућа и да је то простор коме припадамо“, изјавио је Голубовић.
Редитељ Младен Ковачевић, чији ће филм „Срећна Нова, Јиву“ (2020) бити приказан 24. јануара, представио је тај документарац снимљен у Кини, у копродукцији шест земаља и уз подршку неколико телевизија.
„АРТЕ је био први који је показао интересовање за овај пројекат. Након тога ствари су се брзо развијале. Зато ми је подршка АРТЕ-а била веома значајна“, рекао је Ковачевић.
Наредних вечери на програму су и „Друга страна свега“ (2017) Миле Турајлић, „Слатко од Ништа“ (2017) Бориса Митића и „Ordinary People“ (2009) Владимира Перишића.