Славна глумица Настасја Кински примила је Златни печат Југословенске кинотеке за изузетан допринос филмској уметности, 4. марта сали „Макавејев“, поздрављена дугим аплаузом многобројне публике. Признање јој је уручио директор Кинотеке Југослав Пантелић, а претходно су приказани инсерти из њене каријере, током које је играла у више од 60 филмова у Европи и САД. „Настасја […]
Стална поставка „Музеј Феста“ свечано је отворена 2. марта у Музеју кинотеке у Косовској улици. О значају Феста и његовој вези с Кинотеком говорили су ауторка поставке Ксенија Зеленовић, директор Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић и некадашњи директор Кинотеке Радослав Зеленовић, који је Музеј Феста прогласио отвореним. Пола века Феста смештено […]
Славни немачки глумац интернационалне каријере Удо Кир добитник је Златног печата – највишег признања Југословенске кинотеке за изузетан допринос филмској уметности. Златни печат Киру је уручио директор Кинотеке Југослав Пантелић 1. марта у здању у Узун Мирковој улици. Кир је затим обишао сталну поставку „Наш музеј филма“, коју су му представили кустос Миља Стијовић […]
Престижна награда „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности, на 51. ФЕСТ-у, биће додељена редитељу Лордану Зафрановићу и продуценту Добривоју Танасијевићу – Ден Тани. Лордан Зафрановић је један од најзначајнијих редитеља са ових простора који је недавно обележио 60 година каријере. Аутор је култних играних и документарних остварења међу којима се издвајају „Окупација у […]
Директор Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић одликован је француским Орденом уметности и књижевности у рангу Витеза, који му је на свечаности у амбасади Француске у Београду 10. октобра уручио амбасадор Пјер Кошар. Ово високо признање Пантелићу је доделило Министарство културе Републике Француске, истичући његов „допринос и посвећеност у служби културе“. Амбасадор Кошар је изразио велико задовољство што је у прилици да, у име министарке културе, уручи Орден човеку који представља „неуморну спону између Француске и Србије“, те подсетио на важне етапе његовог професионалног пута…
Директор Југословенске кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић уручио је данској глумици српског порекла Даници Ћурчић Плакету Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности 5. марта у Комбанк дворани, у којој се одржава јубиларни 50. Фест. Даница Ћурчић је играла једну од главних улога у филму „Мрак“ Душана Милића, који је приказан у Главном […]
У Југословенској кинотеци се од 1. до 4. марта одржава скуп француских филмских професионалаца с колегама из региона, у организацији Француског института у Србији и у оквиру јубиларног 50. Феста. Пре прве сесије гостима се обратио директор Кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић, пожелевши им успешну размену креативних идеја и искустава која ће […]
Прослављени редитељ Емир Кустурица предао је све своје дигитализоване филмове Југословенској кинотеци на свечаном отварању јубиларног 50. Феста, који му је доделио почасну награду Београдски победник. Кустурица је филмове уручио директору Кинотеке и уметничком директору Феста Југославу Пантелићу 25. фебруара у препуној сали Комбанк дворане. „Пошто сам добио Београдског победника желим да заузврат поклоним […]
Међународни филмски фестивал – ФЕСТ у овој години доживљава своје јубиларно 50. издање, и биће одржан од 25. фебруара до 6. марта 2022. године у Београду, у продукцији Центра београдских фестивала – ЦЕБЕФ-а. Слоган представљен на визуелном решењу овогодишењег фестивала који гласи Нови храбри свет , игра је речима у односу на слоган првог ФЕСТ-а одржаног […]
Ревија филмова У сусрет Фесту биће одржана у салама Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1 и Косовској 11 у периоду од 10. фебруара до 7. марта 2022, са избором остварења која су учествовала на нашем највећем филмском фестивалу у протеклих десетак година. Програм почиње филмовима „Крв моје крви“ (2015) Марка Белокија и „Бели бог“ […]
Славни грчко-француски редитељ Коста Гаврас посетио је 7. марта Југословенску кинотеку и примио Златни печат за изузетан допринос развоју филмске уметности, који му је уручио директор Кинотеке Југослав Пантелић. Гаврас је и председник Француске кинотеке, а у Београду борави као почасни гост 48. Феста. Овом приликом обишао је нову сталну поставку Кинотеке „Наш музеј филма”, која га је веома заинтересовала. На 48. Фесту, који му је доделио награду Београдски победник, приказује се и нови филм Косте Гавраса „Понашајте се као одрасли”…
Прослављени редитељ и сценариста Горан Паскаљевић примио је Златни печат Југословенске кинотеке 6. марта у Комбанк дворани, након пројекције његовог филма „Упркос магли” у главном програму 48. Феста, ван конкуренције. Уметнички директор Феста и директор Кинотеке Југослав Пантелић подсетио је да је Југословенска кинотека поводом јубилеја – 70 година од оснивања, одлучила да се „својим највишим признањем одужи великанима наше филмске уметности које везујемо за појам Прашке школе”. „Договорили смо се да је премијера на Фесту добар тренутак да му предамо признање за изузетан допринос филмској уметности”, рекао је Пантелић, уручујући Паскаљевићу Златни печат, уз велики аплауз публике…
У програму Фест на бис у понедељак 9. марта у Сали Макавејев биће приказана три филма која су привукла велику пажњу публике на 48. Фесту – „Истинита прича о Келијевој банди” (у 17 сати), „Јојо Рабит” (у 19) и „Малмкрог” (у 21 сат). Биографска крими драма „Истинита прича о Келијевој банди” у режији Џастина Курцела, прати живот аустралијског одметника Неда Келија, о којем је већ снимљено неколико филмова… Главни јунак црне комедије „Јојо Рабит”, новозеландског аутора Таике Ваититија, је дечак Јојо Бецлер који живи у Немачкој за време Другог светског рата проводећи време са својим имагинарним пријатељем Адолфом… Филм „Малмкрог” је ново остварење редитеља и сценаристе Кристија Пујуа који је био један од зачетника румунског новог таласа и сматра се једним од најзначајнијих источноевропских филмских аутора…
Британски глумац Џулијан Сендс, гост 48. Феста, добитник је Златног печата Југословенске кинотеке, који му је уручио директор Кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић 3. марта у Комбанк дворани, уочи пројекције филма „Обојена птица“ редитеља Вацлава Мохула. Поздрављен великим аплаузом Сендс је истакао да је „привилегија доћи у Београд и представити овај изванредни филм, који је тежак, интензиван, али је и врло леп“…
Зашто је Небо над Берлином тако актуелно и вољено и данас, 33 године након премијере? Или је боље поставити питање: да ли се и колико свет изменио током три деценије? Осим пада Зида, је ли се ишта значајно променило у људима и начину на који размишљају?
Дигитално рестаурирана копија филма Небо над Берлином, откупљена ексклузивно за програм Фест класик у оквиру 48. Феста, биће приказана у четвртак 5. марта у Сали Макавејев Југословенске кинотеке (Узун Миркова 1), с почетком у 19.30 часова.
Редитељ Атом Егојан и главни глумац његовог новог филма „Почасни гост“ Дејвид Тјулис примили су највише признање Југословенске кинотеке – Златни печат. 2. марта пред публиком у Сава центру, уочи пројекције тог филма у оквиру Гала програма 48. Феста. Директор Кинотеке и уметнички директор Феста Југослав Пантелић, уручио је гостима признања подсетивши да су Златни печат до сада добили неки од најзначајнијих стваралаца из свих делова света…
Пројекцијом филма Апокалипса данас: Финална верзија (2019) Френсиса Форда Кополе 8. марта ће бити завршен програм Фест класик, али ће публика Југословенске кинотеке моћи поново да види ово остварење на репертоару у Сали Макавејев 10. до 14. марта, у 20,30 сати. Славни редитељ Копола урадио је завршни рез четири деценије након премијере те награђиване драме и мистерије о паклу рата, за коју је сценарио писао заједно са Џоном Милијусом, по мотивима романа „Срце таме“ Џозефа Конрада. Нова и рестаурисана, финална верзија траје 183 минута, а премијерно је приказана прошле јесени на фестивалу Трајбека.
Мартовски програм Југословенске кинотеке обележиће филмови са Феста, али и ретроспектива Кирка Дагласа, као и документарна продукција Ђоке Богдановића из 1913. и 1914 године. Листу филмова за циклус Мој избор саставио је глумац Марко Грабеж. Програм Шок коридорпредставља поджанр црни хорор, а Франкофонија француске филмове из 60-их година. Кинотека ће у марту бити домаћин Београдског ирског фестивала и Дана тунижанског филма. Од 1. до 8. марта на обе адресе Кинотеке у току су пројекције филмова из различитих програмских целина 48. Феста. За 9. март у Сали Макавејев најављен је Фест на бис, а и наредни дани у Узун Мирковој улици биће посвећени фестивалским хитовима…
Када је на редовној приватној пројекцији видео Форманов филм о ватрогасцима, председник Антоњин Новотни дословно је, према речима његовог сина, пошашавио од беса! Због његове интервенције филм дуго није могао да стигне у дистрибуцију. Упркос томе што је у Чехословачкој био забрањен, филм Гори, моја госпођице био је кандидат за награду Оскар у категорији најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Био је то и први филм који је Милош Форман снимио у боји и један од врхунаца чешког новог таласа. У оквиру програма Фест класик, Гори, моја госпођице ће бити приказан на пројекцији у Музеју кинотеке у Косовској улици, у понедељак, 2. марта од 20 часова…
Нови филм славног руског редитеља Андреја Кончаловског „Грех“, који ће премијерно бити приказан у оквиру програма Гала на предстојећем 48. Фесту, публика Југословенске кинотеке имаће прилику да види на још пет пројекција у Сали Макавејев, почев од 10. марта. Ова биографска драма бави се животом и делом чувеног ренесансног вајара, сликара и архитекте Микеланђела Буонаротија (1475-1564). У фокусу је један кризни период, када се две моћне племићке породице – Дела Ровере и Медичи боре да придобију његову лојалност. Уметник који је осликао Сикстинску капелу постаје жртва тог сукоба…
Мартовски број Кинотеке отвара текст о једном од првих српских филмских продуцената Ђоки Богдановићу, следи више прилога на тему Феста, међу којима интервјуи с редитељима Гораном Паскаљевићем и Вацлавом Мохулом, чији се филмови приказују у 48. издању фестивала. Директор Кинотеке Југослав Пантелић скреће пажњу на препоруке познавалаца филма шта гледати из овогодишњег програма, подсећа на неке од занимљивости из дуге традиције Феста, као и на првобитну верзију „Апокалипсе данас“, кроз речи самог аутора Френсиса Форда Кополе…
Прича о филму Недостаје ми Соња Хени представља јединствено поглавље у историји југословенског филма. Осмислили су је Карпо Аћимовић Година, који је и сниматељ те двадесетоминутне филмске игре, и Бранко Вучићевић, као сценариста… На крају филма Недостаје ми Соња Хени на шпици стоји да су љубазношћу „Југокинотеке” преузети архивски снимци. Ове године Соња Хени ће захваљујући љубазности исте установе имати нови бис на 48. Фесту, пројекцијом у Музеју кинотеке у Косовској улици, у недељу, 1. марта од 20 часова. Тим поводом присетићемо се великана седме уметности који су учествовали у раду на том филму, приказивањем њихових значајних дела, свакога дана у истом термину током трајања програма Фест класик у Музеју кинотеке.
Већ традиционални програм Фест класик понудиће публици од 29. фебруара до 8. марта у Југословенској кинотеци низ бисера светске кинематографије, међу којима чак пет дигитално рестаурираних остварења откупљених само за приказивање на фестивалу. Међу њима су италијанска комедија и драма „Мими металац“ (1972) Лине Вертмилер, са Ђанкарлом Ђанинијем у главној улози, као и филм „Крик“ (1957) великана светске кинематографије Микеланђела Антонионија. Права посластица за филмофиле биће „Апокалипса данас: Финална верзија“ (2019). Прослављени редитељ и сценариста Френсис Форд Копола урадио је завршни рез тачно четири деценије након премијере те ратне драме. Финална верзија траје готово три и по сата и биће приказана на затварању Фест класика 8. марта од 22 сата..
У оквиру програма Фест класик биће одржана ретроспектива филмова Неде Арнерић, велике звезде српског и југословенског филма која је остварила и запажену међународну каријеру, а преминула је прошлог месеца у Београду у 67. години. Од 29. фебруара до 8. марта у Музеју кинотеке у Косовској 11 (у термину од 18 сати) биће приказан избор од девет остварења из њеног богатог опуса. Ексклузива овог програма је француски филм „Мало, много, страствено“ (1971) редитеља и сценаристе Роберта Енрика, који је Фест откупио за отварање ретроспективе. Била је то прва улога Неде Арнерић у иностранству, а промоција филма одвела ју је у Париз и на Кански фестивал…
Слоганом „Скупљачи емоција“ 48. Фест одаје почаст великом глумцу Бекиму Фехмијуу (1936-2010), чији је лик Белог Боре из чувених „Скупљача перја“ на плакату предстојећег фестивала, а посвећен му је и део програма Фест класик у којем ће бити приказано седам његових филмова домаће и стране продукције. Специјално за ову прилику Фест је набавио филм „Дозвола за убиство“ (1975), у којем је Беким Фехмиу играо уз Дирка Богарта и Аву Гарднер. На програму су и амерички филм „Авантуристи“ (1970) у режији Луиса Гилберта, италијанско-француска копродукција „Авантуре Одисеја“ (1968) у режији Франка Росија, италијански филм у жанру драме „Последњи снег пролећа“ (1973) Рајмонда Дел Балза. На улоге Фехмијуа у у домаћој продукцији подсетиће ратна драма „Узрок смрти не помињати“ (1968) Јована Живановића, као и два филма редитеља Драгослава Лазића „Кошава“ (1974) и „Топле године“ (1966)…
Нови број часописа Кинотека у великој мери је посвећен 48. Фесту – кроз текст о почасном госту Кости Гаврасу, интервју са Жилијет Бинош, препоруке Димитрија Војнова шта гледати на фестивалу, као и текстове о Неди Арнерић и Бекиму Фехмијуу, којима је посвећен део програма Фест класик. За Кинотеку говоре аутор архитектуре и дизајна нове сталне поставке Кинотеке Иван Мангов, Јелисавета Благојевић, која је приредила програм Мој избор…
На 47. Фесту, од 22. фебруара до 3. марта, биће приказано 125 филмова у два такмичарска и девет ревијалних програма, међу којима је већ познати Фест класик у Југословенској кинотеци, најављено је на конференцији за новинаре 28. јануара у Скупштини Београда…
На 46. Фесту биће приказано 116 премијерних филмова и десет класика у више програмских целина, од којих су три такмичарске. Поред Сава центра, пројекције ће се одржавати у више београдских дворана, међу којима је и Југословенска кинотека.
И ове године програмска целина Фест класик нуди избор занимљивих наслова. Ту су у првом реду нека од остварења добитника награде Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности – мађарског редитеља Иштвана Саба и српске глумице Неде Арнерић…
На 46. Фесту биће приказано 116 премијерних филмова и десет класика у више програмских целина, од којих су три такмичарске. На отварању 23. фебруара у Сава центру биће уручена награда Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности славном мађарском редитељу Иштвану Сабоу, уочи пројекције вишеструко награђиваног филма „Три билборда испред Ебинга у Мисурију“ Мартина Макдоне.
Исто признање – Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности добиће и српска глумица Неда Арнерић, док ће током фестивала награде Београдски победник за досадашњу каријеру примити руски редитељ Карен Шахназаров и британски редитељ Роланд Џофи…
Програм Фест класик, који се у оквиру 45. Феста одржава у дворанама Југословенске кинотеке, приказаће неке старије филмове учесника и гостију овогодишњег фестивала, међу којима су редитељи Карлос Саура, Фернандо Труеба, Хју Хадсон, глумица Моника Белучи и други, као и значајна домаћа остварења чије су премијере биле пре тачно 50 година, а подсетиће и на […]
На 45. Фесту, који се одржава од 24. фебруара до 5. марта, значајан део програма биће одржан и у Југословенској кинотеци, почев од 25. фебруара у обе зграде, са укупно 27 пројекција премијерних и старијих филмова из различитих програмских целина. Популарни београдски фестивал отвориће славна глумица Моника Белучи на свечаној церемонији у Сава центру, уочи […]
Revija hitova sa Festa u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana od 5. avgusta do 8. septembra i podsetiti publiku na neka od najboljih ostvarenja prikazivanih na popularnom međunarodnom filmskom festivalu u Beogradu tokom njegove prve tri decenije. Program otvara nezaboravni MEŠ Roberta Altmana, koji je oduševio posetioce prvog Festa 1971. godine. U pažljivo probranoj selekciji svaki […]
