Глумица Риалда Кадрић, која се прославила улогом Марије у хит серијалу „Луде године“, преминула је изненада у 58. години. Риалда Кадрић је рођена 14. јуна 1963. у Београду. На великом екрану дебитовала је још као тинејџерка у комедији „Луде године“ (1977) Зорана Чалића. Већ том првом улогом стекла је велику популарност. Љубав ликова Марије и Бобе (Владимир Петровић) наставила се и у филмовима „Дошло доба да се љубав проба“ (1980), „Љуби, љуби, ал’ главу не губи“ (1981)…
Једна од најбољих глумица бивше Југославије Мира Фурлан саставила је листу својих омиљених филмова за програм Мој избор из јуна 2019. У интервјуу за летњи троброј часописа Кинотека изјавила је да јој је то био тежак задатак због великог броја драгих и важних филмова, те да се приликом избора ослањала на емоције и инстинкт. Као свог идола навела је шведског редитеља Ингмара Бергмана, признајући да је у младости замишљала себе у његовим филмовима….
Једна од најбољих и најпопуларнијих глумица некадашње Југославије Мира Фурлан преминула је 20. јануара у Америци, у 66. години. Прву Златну арену на фестивалу у Пули добила је 1982. године за улогу Енке у филму „Киклоп“ Антуна Врдољака, а другу као Јаглика у „Лепоти порока“ (1986) Живка Николића. Широку домаћу публику освојила је комедијом „У раљама живота“ (1984) Рајка Грлића, а гледаоце на фестивалу у Кану улогом у драми награђеној Златном палмом – „Отац на службеном путу“ (1985) Емира Кустурице. Великим талентом, лепотом и шармом обележила је филмове различитих жанрова – „За срећу је потребно троје“ (1985) Рајка Грлића, „За сада без доброг наслова“ (1988) Срђана Карановића, „Браћа по матери“ (1988) Здравка Шотре…
Познати филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма Никола Стојановић преминуо је у 79. години. Аутор награђиваних филмова „Од злата јабука“, „Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву“ и других каријеру је започео у Сарајеву, а наставио у Новом Саду и Београду. Стојановић је још у раној младости почео да се бави филмском публицистиком. Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње Југославије. У оквиру Кино‐клуба Сарајево основао је часопис Синеаст и био његов дугогодишњи главни и одговорни уредник. Никола Стојановић је био професор Историје филма на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду, као и на ФДУ у Београду.
Познати филмски, телевизијски и позоришни глумац Тихомир Арсић преминуо је 7. децембра у Београду после дуге и тешке болести, у 64. години. Пред камерама се први пут појавио у ТВ филму „Синови“ (1975) Славољуба Стефановића Равасија. Уследиле су запажене улоге у играним филмовима „Дечко који обећава“ (1981) Мише Радивојевића, „Лов у мутном“ (1981) Властимира Радовановића, „Игмански марш“ (1983) Здравка Шотре, „Велики транспорт“ (1983) Вељка Булајћа, „Пејзажи у магли“ (1984) Јована Јовановића, „О покојнику све најлепше“ (1984) Предрага Антонијевића, „Лагер Ниш“ (1987) Микија Стаменковића, „Бој на Косову“ (1989) Здравка Шотре… Арсић је био дугогодишњи члан ансамбла Драме Народног позоришта у Београду.
Један од најцењенијих глумаца на простору некадашње Југославије Мустафа Надаревић преминуо је 22. новембра у Загребу у 78. години, после дуге борбе са канцером. Филмофили ће га памтити по улогама Зијаха у филму „Отац на службеном путу” (1985) Емира Кустурице и Михаила у филму „Већ виђено” (1987) Горана Марковића. Сарађивао је с многим истакнутим редитељима, а међу његовим последњим остварењима која је видела српска биоскопска публика био је лик професора Мише Бранкова у филму „Кад сване дан” (2012) Горана Паскаљевића…
Редитељ и сценариста Миливоје Мића Милошевић преминуо је 16. новембра у Београду у 91. години од последица корона вируса. Мића Милошевић је режирао неке од највећих филмских хитова на простору некадашње Југославије, као што су комедије „Тесна кожа“ (1982), „Лаф у срцу“ (1981), „Није него“ (1978)… Аутор је великог броја документарних остварења, често ангажованих и са израженом социјалном нотом, за које је добио више домаћих и међународних награда. Његови документарни филмови „Де Јонгови“ (1975) и „Жуљ“ (1988) били су југословенски кандидати за Оскара.
Популарни глумац Иван Бекјарев преминуо је 16. новембра у Београду у 75. години од последица корона вируса. Поред богате позоришне и филмске каријере, Бекјарев ће остати посебно упамћен по улогама у многобројним телевизијским серијама, пре свега као Стеван Курчубић у „Бољем животу“ и Бошко Деспотовић у „Срећним људима“. За свој допринос седмој уметности Бекјарев је добио Плакету Југословенске кинотеке. Његов филмски опус бележи више од 50 домаћих и страних остварења, међу којима су „Боксери иду у рај“, „Живот је леп“, „Ноћ у кући моје мајке“, „Довиђења у Чикагу“, „Буре барута“, „Сироти мали хрчки“, „Црвени и црни“, „Срећна Нова 1949“, „Добровољци“… Био је и члан Академије за филмску уметност и науку (АФУН).
Поводом смрти Шона Конерија објављујемо есеј Ане Марије Роси из летњег двоброја часописа Кинотека под насловом „Шон Конери – бити Шкот“, уприличен поводом 90. рођендана глумца који је седам пута играо „најславнијег и највољенијег тајног агента Џејмса Бонда. Забављао нас је забављајући се, играо – играјући се. Није давио озбиљношћу већ пленио природношћу једне мушке Алисе у простору шпијунских чуда“…
Славни шкотски глумац Шон Конери преминуо је 31. октобра у 91. години, а публика широм света памтиће га као првог и, по мишљењу многих, најбољег Џејмса Бонда. Шон Конери је чак седам пута играо тајног агента 007, што му је донело планетарну популарност, али је у дугој и плодној каријери освојио и низ највиших награда – Оскара, Златни глобус, Бафту. Добио је и титулу сера. Оскара за најбољу споредну улогу освојио је за улогу полицајца у „Несаломивима“ (1987) Брајана де Палме, која му је донела и Златни глобус…
Комеморација поводом смрти великог редитеља, сценаристе и продуцента Горана Паскаљевића одржана је 14. октобра у Југословенској кинотеци у присуству чланова његове породице, колега и пријатеља. Директор Кинотеке Југослав Пантелић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту великом уметнику, који је преминуо 25. септембра у Паризу у 74. години. Инсерти из његових филмова подсетили су на део стваралаштва једног од најзначајнијих аутора српске кинематографије, који је остварио и запажену међународну каријеру. О Паскаљевићу као изузетном уметнику и дивном човеку говорили су глумица Светлана Бојковић, редитељ Дарко Бајић, директор фотографије Милан Спасић Папи, сценограф Миљен Кљаковић Крека, амбасадор Француске у Србији Жан Луј Фалкони, позоришни редитељ Небојша Брадић, правник Ђорђе Сибиновић и глумац Сергеј Трифуновић…
Прослављени српски редитељ и сценариста Горан Паскаљевић преминуо је 25. септембра Паризу у 74. години. Аутор неких од најзначајних филмова српске и југословенске кинематографије остварио је и значајну међународну каријеру, а његови филмови учествовали су на сва три највећа фестивала А категорије – у Кану, Берлину и Венецији. Свој 18. и нажалост последњи филм – „Упркос магли“ (2019) снимио је у Италији. Домаћа премијера била је ове године на Фесту. Паскаљевић је том приликом примио Златни печат Југословенске кинотеке, који му је додељен 2019, као и другим припадницима „прашке школе“, поводом 70 година од оснивања Југословенске кинотеке. Кинотека ће у октобру приредити ретроспективу Горана Паскљевића, у чијем изузетном опусу остају незаборавни филмови „Варљиво лето ’68”, „Буре барута”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”…
Славни чешки редитељ, сценариста и глумац Јиржи Менцл, добитник Оскара за најбољи страни филм за „Строго контролисане возове“, преминуо је 5. септембра услед проблема са срцем у 83. години. Менцл је био један од водећих припадника чешког новог таласа, заједно са Милошем Форманом, и један од најутицанијих европских редитеља друге половине 20. века. У својим филмовима комбиновао је хуманистички поглед на свет са сатиром и провокативним темама. Поред филмске, бавио се и позоришном режијом, као и глумом. Најпопуларнија Менцлова комедија „Село моје мало“ (1985), по сценарију Здењека Сверека, номинована је за Оскара за најбољи страни филм. Међу многобројним Менцловим наградама налази се и Златни печат Југословенске кинотеке…
Популарна књижевница Исидора Бјелица, ауторка више од 60 књига, преминула је 5. августа у Београду у 53. години, после дугогодишње борбе с канцером. Најширој јавности позната је у првом реду по романима, нон-фикшн прози на теме из српске историје и провокативним јавним наступима, али је Исидора Бјелица оставила траг и у области филма, и […]
Један од најпознатијих британских редитеља Алан Паркер преминуо је 31. јула у Лондону у 77. години, после дуге болести, саопштила је његова породица. Рођен 14. фебруара 1944. у Лондону, Паркер је каријеру започео у рекламној индустрији. На филму је дебитовао крими комедијом „Багзи Мелон“ (1976), а прославио се снажном драмом „Поноћни експрес“ (1978), […]
Славна британско-америчка глумица Оливија де Хевиленд, једна од последњих звезда Златног доба Холивуда, преминула је у Паризу у 104. години. Оливија де Хевиленд била је последњи живи члан глумачке екипе филма „Прохујало са вихором“ (1939) Виктора Флеминга, у којем је остварила улогу Мелани Хамилтон, за коју је била номинована за Оскара за најбољу женску […]
Један од највећих светских композитора филмске музике, италијански оскаровац Енио Мориконе преминуо је 6. јула у Риму у 92. години. Дугачак је низ култних остварења за чију је атмосферу умногоме заслужна управо Мориконеова музика. Међу њима посебно место заузима серија шпагети вестерна Серђа Леонеа – „За шаку долара“ (1965), „Добар, лош, зао“ (1966), „Било […]
Славни француски глумац Мишел Пиколи преминуо је 12. маја у 95. години. Пиколи је био икона француског уметничког филма, а истовремено успешан у низу мејнстрим остварења. Сарађивао је са неким од највећих редитеља свог времена као што су Луис Буњуел, Жан-Лик Годар, Луј Мал. Врхунцем његове каријере сматра се улога у Годаровом филму „Презир“ (1963). У дугој и плодној каријери снимио је око стотину дугометражних играних филмова, а радио је и кратке и телевизијске филмове…
Славни шведски глумац Макс фон Сидоу преминуо је 8. марта у 91. години. Цењен по улогама у филмовима легендарног редитеља Ингмара Бергмана, током 50-их и 60-их година прошлог века, са којим је снимио чак 11 филмова, а први у низу био је култни „Седми печат“ (1957). Уследили су „Дивље јагоде“ (1957), „Чаробњак“ (1958), „Девичански извор“ (1960)… Макс фон Сидоу је у новом миленијуму стекао широку популарност учешћем у телевизијској серији „Игра престола“…
Редитељ и сценариста Љубомир Радичевић, аутор култног филма „Љубав и мода“ (1960), преминуо је 5. марта у Београду у 94. години.
На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Кобна жеђ“. Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију. Радичевић је режирао неколико документарних и телевизијских филмова. У ТВ Београд радио је од 1963. до 1992, прво као уредник Филмске редакције, а од 1981. као уредник Редакције играног програма…
Продуценткиња филмске продукције Либра филм и ауторка бројних документарних филмова Ранка Велимировић преминула је у Београду у 80-ој години. Ранка Велимировић је рад на филму започела 1963. године, у раду са супругом, редитељем Здравком Велимировићем. Сарађивала је у реализацији играних филмова, као што су „Лелејска гора“, „Дервиш и смрт“, „Врхови Зеленгоре“, „Доротеј“, „Двобој за јужну пругу“. Након смрти супруга, самосталну каријеру је наставила као аутор низа документарних филмова који су представљали културно-историјску и природну баштину Србије и Црне Горе. Комеморативни скуп посвећен Ранки Велимировић биће одржан у четвртак, 12. марта, у 13 часова у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1.
Великан југословенског и хрватског филма, филмски редитељ, сценариста и продуцент, Ватрослав Мимица, умро је у суботу у Загребу у 97. години, објавили су данас хрватски медији. Остаће упамћен у првом реду по играним филмовима, попут “Прометеја с отока Вишевице”, међународно признатог “Каја, убит ћу те”, “Понедјељак или уторак”, “Догађај”, па све до “Сељачке буне” и “Бановића Страхиње”. Један је од утемељивача славне Загребачке школе цртаног филма. Био је и директор Јадран филма у чијем је оснивању и учествовао.
Историчар уметности и колекционар Угљеша Рајчевић, који је своју велику колекцију од 2100 фотоапарата, пројектора и камера поклонио Југословенској кинотеци, преминуо је почетком фебруара у 89. години. Кинотека је Рајчевићу 2013. године доделила Плакету у знак захвалности за богаћење фонда Кинотеке у пратећој филмској грађи. Део његове колекције укључен је у нову сталну поставку Југословенске кинотеке, под називом „Наш музеј филма“. Кремација Угљеше Рајчевића је заказана за 11. фебруар у 17 сати на Новом гробљу у Београду.
Славни глумац из златног доба Холивуда Кирк Даглас преминуо је 5. фебруара у Лос Анђелесу у 104. години, саопштио је његов син, такође филмска звезда Мајкл Даглас. У дугој и богатој каријери Кирк Даглас је остварио више од 90 улога, од којих око 75 на филму. Популарност широм света донела му је насловна улога у историјском спектаклу „Спартак“ (1960) Стенлија Кјубрика. Кинотека ће у свом мартовском програму приредити ретроспективу фимова Кирка Дагласа…
Комеморација поводом смрти Неде Арнерић одржана је 16. јануара у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља, колега и многобројних поштовалаца славне филмске, позоришне и телевизијске глумице, која је преминула 10. јануара, у 67. години. Скуп је почео минутом ћутања, на позив директора Кинотеке Југослава Пантелића, који је прочитао и телеграме саучешћа, а о Неди Арнерић као цењеној колегиници и драгој пријатељици на комеморацији су говорили глумци Ивица Клеменц, Елизабета Ђоревска, Феђа Стојановић и Милица Зарић и позоришна редитељка Милица Краљ…
Комеморативни скуп поводом смрти Неде Арнерић (1953-2020), истакнуте филмске глумице одржаће се у четвртак, 16. 1. 2020. године у 12:00 часова. На комеморативном скупу у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1) од велике глумице опростиће се пријатељи и колеге. Након комеморације биће приказан филм „Уклети смо, Ирина“ (1973) редитеља Колета Ангеловског са Недом Арнерић и Велимиром Батом Живојиновићем у главним улогама. Кремација је у суботу, 18. 1. 2020 године, у 16:30 часова на Новом гробљу у Београду.
Славна и вољена филмска, телевизијска и позоришна глумица Неда Арнерић преминула је 10. јануара у Београду у 67. години. Импресивну каријеру дугу више од пола века започела је као девојчица од 13 година у филму „Сан” (1966). Открио ју је редитељ Пуриша Ђорђевић, са којим је убрзо снимила и награђиване филмове „Јутро” (1967), „Подне” (1968) и друге. Срца најшире публике освојила је као „Вишња на Ташмајдану” (1968) Столета Јанковића. Неда Арнерић је добитник највише награде – „Павле Вуисић” за животно дело, као и награде Царица Теодора на фестивалу Глумачки сусрети у Нишу. Фест јој је доделио Београдског победника за изузетан допринос филму. Међу њеним признањима је и Плакета Југословенске кинотеке за допринос уметности филма.
Истакнути филмски посленик Војислав Вучинић, оснивач Фестивала ауторског филма, преминуо је 19. децембра у Београду у 82. години. Одличан познавалац и љубитељ филма Војислав Вучинић је почетком 90-их година основао Фестивал ауторског филма „Поглед у свет“. Као први директор ФАФ-а уложио је своју визију и енергију, заједно са уметничким директором Слободаном Новаковићем, креирајући програм који је већ од првог издања, 1994. године, освојио љубав правих филмофила и временом нарастао у једну од најзначајнијих међународних манифестација седме уметности на овим просторима…
Славна глумица Ана Карина, икона француског новог таласа, која је била и редитељка, сценаристкиња и певачица, преминула је у Паризу у 79. години. Најпознатија као муза Жан-Лик Годара, са којим је снимила филмове као што су „Жена је жена“ (1961), „Живети свој живот“ (1962), „Мали војник“ (1963), „Необична банда“ (1964) и „Алфавил“ (1965), Ана Карина била је гошћа 34. Феста у Београду 2006. године, када је добила и Златни печат Југословенске кинотеке…
Истакнути филмски аутор, теоретичар и историчар филма проф. др Владимир Влада Петрић, професор на Универзитету Харвард, на којем је основао и водио Филмски архив, преминуо је 13. новембра у Београду у 92. години. Име Владе Петрића понеће Медијатека Југословенске кинотеке, чије је отварање планирано за 28. децембар (датум прве филмске пројекције на свету, у Паризу 1895. године). По недавном договору са Легатом Владе Петрића, Медијатека ће поносно понети име великана седме уметности, човека који је био читава филмска културна институција, а својим радом и ангажманом пуно је задужио и Југословенску кинотеку…
Истакнути филмски продуцент Бранко Лустиг, који је каријеру започео у некадашњој Југославији, а наставио у Холивуду и освојио два Оскара – за „Шиндлерову листу” (1993) и „Гладијатора” (2000), преминуо је 14. новембра у Загребу у 88. години…
Истакнути српски композитор Зоран Христић, двоструки добитник Златне арене у Пули, преминуо је у Београду у 82. години. Опус Зорана Христића обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете, музику за позориште, филм и телевизију и радиофонска остварења. Златне арене на фестивалу у Пули добио је 1967. за музику у филму „Хасанагиница“ Миће Поповића и 1969. за музику у филмовима „Вране“ Љубише Козомаре и Гордана Михића и „Хороскоп“ Боре Драшковића…
Један од најзначајнијих српских и југословенских филмских сценариста Гордан Михић преминуо је 11. августа, после изненадне болести у 81. години. Михић, рођен 1938. у Мостару, остварио је значајну каријеру и као драмски писац, редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду. Његов богати и жанровски веома разноврсни филмски и телевизијски опус бележи више од стотину наслова…
Комеморација поводом смрти Душице Жегарац одржана је 31. маја у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, колега и пријатеља глумице која је била звезда српске и југословенске кинематографије, а преминула је 24. маја у Београду, у 75. години. О филмском, али и књижевном опусу и животном путу Душице Жегарац говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић, књижевник и преводилац Дејан Тиаго Станковић, а прочитано је и писмо редитеља Лордана Зафрановића…
Глумица Душица Жегарац, звезда српске и југословенске кинематографије, преминула је у 75.години. Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ (1960) Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ (1971) Здравка Рандића и „Посебан третман“ (1980) Горана Паскаљевића. За изузетан допринос уметности глуме Душица Жегарац је добила награду „Павле Вуисић“, a добитница је и највишег признања Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златног печата…
Доајен српског глумишта Михаило Миша Јанкетић преминуо је 15. маја у Београду у 81. години. Један од највећих глумаца на простору бивше Југославије у дугој и богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, а огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања – Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, награде Удружења филмских глумаца за животно дело – Павле Вуисић…
Славна америчка певачица и глумица Дорис Деј преминула је 13. маја у 98. години у својој кући у Калифорнији, саопштила је њена фондација. Филмска публика памтиће је највише по главној улози у романтичној комедији „Шапутање на јастуку“ (1959) Мајкла Гордона, за коју је номинована за Оскара. Снимила је око 40 филмова и током 60-их година прошлог века важила за једну од највећих холивудских звезда. Добитница је награде Сесил Б. Демил за животно дело…
Угледни филмски посленик и публициста Милош Параментић преминуо је 25. априла у Београду после дуге и тешке болести у 65. години. Милош Параментић је био уредник и генерални директор Београд филма, уредник у ТВ Београд. Током девет година био директор Дирекције Феста и водио наш најпопуларнији међународни фестивал, као и Београдски фестивал документарног и краткометражног филма и фестивал домаћих остварења Софест у Сопоту. Био је један од коаутора значајног издања САНУ и Југословенске кинотеке „100 година филма у Србији”…
Српски глумац Војислав Воја Мирић преминуо је 23. априла у Београду у 87. години. Старије генерације памте га по изузетној улози у награђиваном филму „Дервиш и смрт“ (1974) Здравка Велимировића. У тој екранизацији романа Меше Селимовића упечатљиво је одиграо главног јунака Ахмеда Нурудина. Воја Мирић је рођен 7. априла 1933. године у Трстенику. Данас заборављени, а својевремено значајни филмски и телевизијски глумац остварио је у некадашњој Југославији око 70 улога од 1960. до 1986. године, када се повукао…
Глумац Игор Первић преминуо је 23. априла у Београду, након тешке болести, у 52. години. Рођен је 1967. у уметничкој породици. Још као дечак је играо у телевизијским серијама. У играном филму дебитовао је у „Црној Марији” (1986) Милана Живковића. Највећи део опуса, у којем је забележено педесетак улога, Первић је реализовао на телевизији. Последњих годину дана глумио је у серијама „Шифра Деспот”, „Ургентни центар”, „Жигосани у рекету” и „Немањићи – рађање краљевине”…
