Шведска глумица Биби Андерсон, једна од муза чувеног редитеља Ингмара Бергмана, преминула је 14. априла у Стокхолму у 84. години, саопштио је шведски Филмски институт. У каријери дужој од пола века остварила је око стотину улога на филму и телевизији, у шведским и иностраним продукцијама. Најзапаженије улоге остварила је у Бергмановим филмовима „Седми печат“ (1957), „Дивље јагоде“ (1957) и „Персона“ (1966)…
Редитељка и сценаристкиња Ањес Варда, која је била једна од кључних фигура француског новог таласа, преминула је 29. марта у Паризу у 91. години. Током дуге каријере режирала је више од 50 остварења различитих формата. Добитница је низа награда, укључујући награду Европске филмске академије за животно дело, као и почасне Златне палме у Кану, која јој је свечано уручена 2015. године као првој жени којој је припало то признање. Крајем 2017. године уручена јој је Почасна награда Америчке филмске академије за допринос филмској уметности, чиме је такође постала прва жена која је добила то признање…
Швајцарски глумац европске репутације Бруно Ганц преминуо је 15. фебруара у свом дому у Цириху, у 78. години, после дуже болести.
Бруно Ганц је спадао међу најистакнутије глумце с немачког говорног подручја, а интернационалну славу стекао је улогом анђела у чувеном „Небу над Берлином“ (1987) Вима Вендерса, као и насловном ролом у филму „Хитлер, последњи дани“ (2004) Оливера Хиршбигела…
Kомеморација поводом смрти филмског великана Душана Макавејева одржана је 4. фебруара у Југословенској кинотеци, у присуству његове супруге Бојане Макавејев, пријатеља, колега и поштовалаца изузетног редитеља кога су красили раскошна стваралачка имагинација и слободни дух.
Директор Kинотеке Југослав Пантелић позвао је присутне да минутом ћутања одају почаст великану српског, југословенског, европског и светског филма и то у дворани која ће од 23. фебруара носити име „Сала Макавејев“. Многобројне изјаве саучешћа из целог света прочитала је глумица Анита Манчић, а о личности и опусу Макавејева говорили су филмолог Божидар Зечевић у име Удружења филмских уметника Србије, затим редитељи Срдан Голубовић и Стефан Арсенијевић и глумац Светозар Цветковић…
Један од најзначајнијих стваралаца српске, европске и светске кинематографије, редитељ и сценариста Душан Макавејев преминуо је 24. јануара у Београду у 87. години…
Редитељ, сценариста и продуцент Горан Радовановић снимио је дугометражни документарни филм Случај Макавејев или процес у биоскопској сали. У интервјуу за Кинотеку изјавио је да је тај филм истовремено омаж његовом омиљеном редитељу Душану Макавејеву и анализа титоизма. Окосницу документарца чини аудио-снимак јавне дискусије о филму WR: Misterije organizma одржане у новосадском биоскопу „Арена” 1971. године…
Глумац Миодраг Радовановић Мргуд преминуо је у Београду после краће и тешке болести 14. јануара у 90. години. У дугој и плодној каријери остварио је више од 150 улога на малим и великим екранима, као и 106 улога у матичном Југословенском драмском позоришту. Најширу популарност донела му је улога Шицера у филму и телевизијској серији „Салаш у Малом Риту“ (1976) Бранка Бауера…
Српски глумац Марко Николић, првак Драме Народног позоришта у Београду који ће остати запамћен и по бројним филмским и телевизијским улогама, преминуо је 2. јануара у 73. години.
Николић је остварио низ антологијских улога у позоришту, на телевизији и филмовима, од “Девојачког моста”, преко “Ужичке републике”, “Петријиног венца” и “Дневника увреде 1993.”, до филмова “Монтевидео, Бог те видео”, “За краља и отаџбину”… Огромну популарност и наклоност публике стекао је ликом Драгише Гиге Попадића у ТВ серији “Бољи живот”, као и улогом Карађорђа у серији “Вук Караџић”.
Хрватски глумац Иво Грегуревић, који је играо у више од 90 филмова, али и на телевизији и у позоришту, преминуо је 2. јануара у Загребу у 67. години.
Тумачио је грубе “народске типове”, попут отмичара у “Осуђенима” (1978) Зорана Тадића и истражитеља у филму “Живот са стрицем” (1988) Крсте Папића. Остаће запамћен и по главној улози у филму “Чаруга” (1991) Рајка Грлића.
Великан светске кинематографије, италијански редитељ и сценариста Бернардо Бертолучи преминуо је данас у Риму у 77. години после дуге и тешке болести.
Аутор многих култних филмова, међу којима су „Двадесети век“ и „Последњи танго у Паризу“, освојио је два Оскара – за режију и за сценарио остварењем „Последњи кинески цар“, које је добило укупно девет награда Америчке филмске академије…
Комеморација поводом смрти диве српског и југословенског глумишта Милене Дравић одржана је 19. октобра у Звездара театру у присуству чланова породице, колега, пријатеља и многобројних обожавалаца и поштовалаца. У препуној сали био је и министар културе Србије Владан Вукосављевић. Након одавања поште минутом ћутања, о неизмерном дару, лепоти и доброти Милене Дравић говорили су Душан Ковачевић, Јелисавета Сека Саблић, Радослав Зеленовић, Јагош Марковић, Љубомир Симовић, Аница Добра, Југослав Пантелић, Стефан Арсенијевић, Војин Ћетковић, Бранка Петрић и Дејан Мијач…
Импресивна биографија Милене Дравић, у коју стаје близу 200 улога, рефлексија је једног времена и историје филмског, телевизијског и позоришног стварања. Ратни спектакли, камерне драме, популарни телевизијски шоу-програми, урнебесне комедије, лирске трагедије – везују се за харизматичну, одмерену глумицу која је превазилазила границе медија, жанрова, улога… Милена је била први лауреат Фестове награде Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, Златног печата Југословенске кинотеке и награде Палићког фестивала за допринос европској кинематографији Александар Лифка. Почетком маја Милена Дравић даровала је Кинотеци оно најзначајније што је обележило њену каријеру и каријеру њеног животног партнера Драгана Николића. Овог лета последњи пут на ноге је подигла Пулску арену, где је вишеструко награђивана – са два златна и шест сребрних признања. Само неколико дана касније иста сцена поновила се и на летњој позорници на Палићу, где ју је публика, не слутивши да је то последњи сусрет с дивом, поздрављала овацијама. Милена Дравић, звезда на земљи, од сада је и звезда на небу.
Поводом смрти велике српске и југословенске глумице Милене Дравић, Југословенска кинотека уводи ванредне пројекције филмова у којима је Милена остварила неке од својих незаборавних улога.
Све пројекције у Кинотеци, као и обилазак, у мају ове године отвореног легата Милене Дравић и Драгана Николића, су бесплатне.
Књига жалости биће отворена у Југословенској кинотеци, вечерас од 18 часова, пред почетак пројекције филма „WР Мистерије организма“. Сви заинтересовани моћи ће да се упишу у књигу жалости у Југословенској кинотеци, сваког дана од 8 часова ујутру до 22 часа, до петка, 19. октобра…
Славни француски певач, композитор и глумац јерменског порекла Шарл Азнавур преминуо је 1. октобра у 95. години. Током врло дуге и плодне каријере снимио је више од 1.200 песама, продао више од 180 милиона плоча широм света, а доказао се и као глумац у више од 60 филмова. Шарл Азнавур је међу многобројним наградама добио и Златни печат Југословенске кинотеке 2003. године. Лично га је примио током боравка у Београду као почасни гост Феста…
Један од најбољих српских глумаца Предраг Ејдус преминуо је 28. септембра у Београду после дуге и тешке болести у 72. години.
Током врло плодне и успешне каријере одиграо је око 200 позоришних ликова, као и велики број улога на филму, у телевизијским драмама и серијама, као и у радио драмама…
Угледни редитељ и омиљени професор глуме Предраг Бајчетић преминуо је 30. маја у Београду у 85. години.
Бајчетић је ишколовао многе генерације глумаца, формирао неке од најбољих међу њима и био неоспорни ауторитет на српској уметничкој сцени…
Славни италијански редитељ и сценариста Виторио Тавиани, који је све филмове радио заједно са братом Паолом, преминуо је 15. априла у Риму у 89. години.
Браћа Тавиани освојила су Златну палму у Кану за филм „Padre padrone“ и Златног медведа у Берлину за филм „Цезар мора да умре“, као и награде за животно дело…
Славни филмски редитељ Милош Форман преминуо је 13. априла у Америци, у 87. години. Форман је два пута освојио Оскара, за остварења Лет изнад кукавичјег гнезда (One Flew Over the Cuckoo’s Nest, 1975) и Амадеус (Amadeus, 1984).
Управо је Лет изнад кукавичјег гнезда данас на редовном програму Музеја кинотеке, у циклусу Мој избор који је саставио креативни менаџер агенције „Њу момент“ Лазар Сакан. У част великана светског филма улаз на ову пројекцију, од 16. 30 часова, биће бесплатан.
Југословенска кинотека ће у мају приредити велику ретроспективу Милоша Формана, једног од најцењенијих светских филмских редитеља.
Истакнута филмска, телевизијска и позоришна глумица Јелена Јовановић Жигон преминула је 10. априла у Београду, после кратке болести у 85. години.
Глумица коју су красили изразита лепота и отменост остварила је око 70 улога у филмовима и серијама. Добила је велики број награда, међу којима је и Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос домаћем филму. Кинотека ће у мају приредити ретроспективу филмова Јелене Жигон…
У чувеном серијалу „Трезор“ Радио телевизије Србије 6. марта биће приказана емисија у којој о филму, Кинотеци, себи и другима говори Стеван Јовичић, историчар филма, сценариста и дугогодишњи управник Архива кинотеке (1936-2018)…
Комеморација поводом смрти великог српског глумца Небојше Глоговца одржана је 12. фебруара у препуном Југословенском драмском позоришту, у присуству породице, пријатеља, колега и поштовалаца, од којих су многи одавали почаст изузетном уметнику и човеку стојећи и у фоајеу његовог матичног позоришта, где је на видео биму преношен скуп из сале.
Небојша Глоговац је сахрањен 12. фебруара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
У Београду је у 48. години преминуо Небојша Глоговац, филмски, позоришни и телевизијски глумац. Сматран водећим глумцем своје генерације, Глоговац је остварио бројне улоге за памћење, а добитник је и низа престижних еснафских признања.
Југословенска кинотека ће у марту, одмах након завршетка 46. Феста, организовати велику ретроспективу филмова у којима је играо Небојша Глоговац.
Комеморативни скуп поводом смрти Стевана Јовичића (1936-2018), истакнутог историчара филма и дугогодишњег руководиоца Архива Кинотеке одржан је 26. јануара у Свечаној сали новог здања Југословенске кинотеке.
У присуству чланова породице Јовичић и његових многобројних колега и пријатеља, минутом ћутања одата је почаст племенитом човеку и изузетном стручњаку који је у највећој мери задужио српску филмску архивистику. О животу и раду Стевана Јовичића говорили су његова ћерка Мила Јовичић, директор Кинотеке Југослав Пантелић, аархивиста Јелена Миленковић, теоретичар филма Божидар Зечевић, редитељ Никола Лоренцин и преводилац Зора Чавић, а прочитана је и порука новинара Милана Шпичека…
У Београду је после тешке болести у 82. години преминуо Стеван Јовичић, дугогодишњи руководилац Архива Југословенске кинотеке и један од водећих историчара старог српског и југословенског филма. Цео радни век провео је на стручним пословима у Југословенској кинотеци и својим радом допринео је развоју ове установе и афирмисању филмске архивистике као помоћне историјске науке. Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури.
Комеморација поводом смрти Стевана Јовичића ће се одржати у петак, 26. јануара 2018. у 12 часова, у Свечаној сали Југословенске кинотеке, Узун Миркова 1. Испраћај ће бити истог дана у 15 часова на Новом гробљу.
Комеморација поводом смрти редитеља Уроша Стојановића одржана је 14. октобра у Југословенској кинотеци, у присуству породице, колега и пријатеља уметника који је прерано преминуо, у 44. години, али је оставио значајан траг у српској кинематографији.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић изразио је “бол и тугу што нас је напустио један од оних за кога смо мислили да ће писати славне будуће странице наше кинематографије”. Драматург Димитрије Војнов приметио је да је смрт била значајна тема у Стојановићевим филмовима и да ју је приказивао као нешто романтично, као нешто што није крај. “Али то је лекција коју ми нисмо могли да научимо до краја нити ћемо икада моћи”, потресено је рекао Војнов. Од Уроша Стојановића опростили су се и глумци Даница Максимовић, Ерол Кадић, Елизабета Ђоревска, као и славни редитељ Паоло Мађели, посредством видео снимка…
Српски редитељ и сценариста Урош Стојановић (44) преминуо је изненада 23. септембра у Лос Анђелесу, где је у последње време живео и радио.
Стојановић ће остати запамћен по свом дебитантском дугометражном играном филму Чарлстон за Огњенку из 2008. године. Претходно је скренуо пажњу и публике и критике кратким играним филмом “Вешала за двоје”, најављујући раскошан дар, који нажалост, стицајем продукционих околности, није у пуној мери реализован. Ипак, оригиналним и маштовитим миксом комедије и драме, фантастике и романсе у филму Чарлстон за Огњенку оставио је битан траг у српској кинематографији, а то остварење донело му је и позив да настави каријеру у Холивуду. То је био и најгледанији филм у Србији 2008. године, забележивши 150.000 хиљада гледалаца у биоскопима…
Комеморативни скуп поводом смрти великана српске и југословенске кинематографије Љубише Самарџића одржан је 14. септембра у Југословенској кинотеци у присуству његове породице, многобројних колега, пријатеља и поштовалаца.
Опроштају од вољеног и цењеног глумца, редитеља и продуцента у Свечаној сали Кинотеке присуствовали су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар иностраних послова Ивица Дачић, као и председник Удружења драмских уметника Србије Војислав Брајовић, Бранка Петрић, Аница Добра, Мима Караџић…
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је „Југословенска кинотека други дом нашег Смокија“ и подсетио да је прошле године у Кинотеци отворен Легат Љубише Самарџића, са свим његовим наградама…
У Сарајеву је у 65. години преминула Нађа Ђуревска, првакиња драме Народног позоришта Сарајево и једна од најпознатијих и најзначајнијих босанскохерцеговачких и југословенских глумица.
Играла је на све три сцене сарајевских позоришта. Ђуревска је тумачила и многе улоге у телевизијским серијама и драмама (Тале, 1979; Алекса Шантић, 1992), као и у низу филмова босанскохерцеговачке, хрватске, српске и македонске кинематографије (Мирис дуња, 1982; Игмански марш, 1983; Од злата јабука, 1986; Млијечни пут, 2000; Добро уштимани мртваци, 2005).
Добитница је Златне арене Филмског фестивала у Пули (Од злата јабука, 1986), награде СИЗ-а града Сарајева, 1989. године, као и Шестоаприлске награде града Сарајева, 2014. године.
Прослављени глумац Љубиша Самарџић, звезда српске и југословенске кинематографије, који је током дугогодишње каријере био и успешан редитељ и продуцент, преминуо је у Београду у 81. години.
Познат и по надимку Смоки, који је добио по лику у филму “Пешчани град” (1962), Самарџић је остварио више од стотину улога на филму и телевизији. Међу многобројним наградама које је Самарџић добио током 55-годишње каријере су и Куп волпи за најбољу мушку улогу у Венецији 1967. године, који је добио за филм “Јутро” Пурише Ђорђевића, шест пулских Златних арена, награда за животно дело Павле Вуисић и многе дуге.
Све награде, међу којима су и признања фестивала у Венецији, Пули, Москви… поклонио је 2014. године Југословенској кинотеци и постао први донатор легата који је установила ова установа. Легат Љубише Самарџића у Југословенској кинотеци, који садржи све његове награде, меморабилије са снимања, фотографије, постере филмова и др. отворен је посетиоце, на адреси у Узун Мирковој 1.
Самарџић је и добитник Златног печата Југословенске кинотеке, који му је уручен 2012. године…
Један од најуспешнијих холивудских комичара, Џери Луис, преминуо је у 92. години. Луис је био најпознатији по сарадњи са Дином Мартином, са којим је снимио 16 филмова и постигао огроман успех. Осим 16 филмова које је снимио са Дином Мартином, Луис ће остати упамћен по остварењима The Nutty Professor, The Bell Boy, Cinderfella, The King of Comedy (у ком је глумио са Робертом де Ниром) бројним комичарским специјалима, али и улози Леа Свитија у филму Arizona Dream, Емира Кустурице. Добитник је бројних награда за допринос филму и комедији, од којих су најзначајнија признања Америчких комичара, Асоцијације филмских критичара, Венецијанског филмског фестивала, америчке Академије филмских уметности и наука. Француска га је одликовала Легијом части.
Жана Моро, француска глумица преминула је 30. јула 2017. у свом дому у Паризу, у 90. години. Прославила се у филмовима француског новог таласа, наметнувши се као хероина тог новог покрета и као омиљена глумица многих редитеља, попут Антонионија, Луја Мала, Трифоа.
Остварила је и више од 140 улога на филму и телевизији. Неки од антологијских филмова које памтимо по њеним улогама су: Лифт за губилиште (1958) Луја Мала; Ноћ (1961), редитеља Микеланђела Антонионија; Жил и Џим (1962), Франсоа Трифоа; Процес (1962), Орсона Велса, Дневник једне собарице (1964), Луиса Буњуела; Вива Марија (1965) Луја Мала; Невеста је била у црнини (1969) Франсоа Трифоа; Мало позориште (1969) Жана Реноара; Луис (1972) Филипа де Брока и многе друге.
Сем Шепард, глумац, драмски писац и редитељ преминуо је 27.јула 2017. у свом дому у Кентакију, у 73. години.
Остварио је и више од 70 улога на филму и телевизији, а за споредну улогу у филму The Right Stuff 1983. године је био номинован за Оскара. Памтимо његове улоге у филмовима: Days of Heaven (1978), Raggedy Man (1981), Fool for Love (1985), Defenseless (1991), Thunderheart (1992), The Pelican Brief (1993), Black Hawk Down (2001), The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford (2007)…
Режирао је филмове Far North (1988) и Silent Tongue (1993).
Био је познат и као аутор кратких прича, есеја, мемоара.
Филмски критичар и дугогодишњи уредник филмског програма ТВ Б92 Александар Д. Костић преминуо је изненада у Београду 23. јула.
Костић је рођен 1962. године. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду, а филмске критике почео је да објављује још раних 1980-их у листу Студент. Током три и по деценије писао је за новине Наша борба и Данас, магазине НИН и Време, док је у магазину Ритам био флимски уредник (од 1992. до 1995.). Аутор је књиге есеја “Поље снова” (у издању Стубова културе, 1997.), у којој је писао о савременом филму. У зборнику Југословенске кинотеке “Светло у тами” објавио је есеј о опусу редитеља Дика Ричардса.
Ерудита и велики познавалац популарне културе, нарочито музике, стрипа и крими романа, у своје текстове је уносио сазнања из тих области, често правећи иновативне паралеле које су обогаћивале наше разумевање филмске уметности…
![Relja Basic [1]](https://www.kinoteka.org.rs/wp-content/uploads/2017/04/Relja-Basic-1.jpg)
Истакнути хрватски и југословенски глумац Реља Башић преминуо је 7. априла у Загребу у 88. години. Током дуге и богате каријере играо је у 56 домаћих филмова и великом броју иностраних продукција, а такође у телевизијским филмовима и серијама, као и у театру…
Комеморација поводом смрти редитеља Крсте Шканате (1924-2017) одржана је 22. фебруара у Музеју кинотеке у присуству чланова породице, пријатеља и колега једног од најзначајнијих српских и југословенских аутора документарног филма. Председник Удружења филмских уметника Србије Милан Кнежевић, упутивши саучешће породици, али и свим ствараоцима седме уметности, захвалио је онима који су дошли да одају почаст, […]
Дива француског филма Мишел Морган, једна од највећих звезда средине 20. века преминула је 20. децембра у 97. години. Публику многих генерација очарала је дивним очима, класичном лепотом и гламуром који су јој два пута донели титулу најпопуларније француске глумице. Рођена је 29. фебруара 1920. године као Симон Рене Русел у малом месту Неји-сир-Сен у […]
Чувена холивудска глумица мађарског порекла За За Габор преминула је 18. децембра у Лос Анђелесу у стотој години, остављајући за собом више од 70 улога, али пре свега имиџ гламурозне лепотице која је водила буран друштвени живот и удавала се чак девет пута. Рођена је 6. фебруара 1917. у Будимпешти као Сари Габор. […]
Novinarka, urednica i analitičarka pop kulture, cenjena i omiljena ličnost među kolegama i mnogobrojnim gledaocima, Dragana Ćosić, preminula je 15. decembra u Beogradu posle teške bolesti sa kojom se godinama hrabro borila. Dragana Ćosić je rođena 19. avgusta 1971. godine. Karijeru na televiziji Studio B započela je 1996. u Jutarnjem programu. Vodila je emisije “Beograde, […]
Nekadašnja predsednica Međunarodne federacije filmskih arhiva (FIAF) u dva mandata i počasni član FIAF-a od prošlog juna Mišel Ober preminula je u 74. godini, sa žaljenjem su saopštili viši administrator FIAF-a Kristof Dupen i Izvršni odbor FIAF-a. Mišel Ober je ostvarila dugu i bogatu karijeru podržavajući čuvanje i restauraciju filmova, promovisanje filmskih i drugih […]
Velikan poljske i svetske kinematografije Andžej Vajda preminuo je u 91. godini, ostavivši iza sebe više od 50 filmova među kojima se posebno ističu Čovek od gvožđa, Čovek od mramora, Kanal, Pepeo i dijamant, Danton, Sve je na prodaju, Pan Tadeuš, Katin… Vajda je 2000. godine dobio Oskara za životno delo, nagradu koju za istaknut […]
