YU ФИЛМ

Редитељ и сценариста Љубомир Радичевић, аутор култног филма „Љубав и мода“ (1960), преминуо је 5. марта у Београду у 94. години.
На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Кобна жеђ“. Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију. Радичевић је режирао неколико документарних и телевизијских филмова. У ТВ Београд радио је од 1963. до 1992, прво као уредник Филмске редакције, а од 1981. као уредник Редакције играног програма…

Продуценткиња филмске продукције Либра филм и ауторка бројних документарних филмова Ранка Велимировић преминула је у Београду у 80-ој години. Ранка Велимировић је рад на филму започела 1963. године, у раду са супругом, редитељем Здравком Велимировићем. Сарађивала је у реализацији играних филмова, као што су „Лелејска гора“, „Дервиш и смрт“, „Врхови Зеленгоре“, „Доротеј“, „Двобој за јужну пругу“. Након смрти супруга, самосталну каријеру је наставила као аутор низа документарних филмова који су представљали културно-историјску и природну баштину Србије и Црне Горе. Комеморативни скуп посвећен Ранки Велимировић биће одржан у четвртак, 12. марта, у 13 часова у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1.

Комеморација поводом смрти Неде Арнерић одржана је 16. јануара у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља, колега и многобројних поштовалаца славне филмске, позоришне и телевизијске глумице, која је преминула 10. јануара, у 67. години. Скуп је почео минутом ћутања, на позив директора Кинотеке Југослава Пантелића, који је прочитао и телеграме саучешћа, а о Неди Арнерић као цењеној колегиници и драгој пријатељици на комеморацији су говорили глумци Ивица Клеменц, Елизабета Ђоревска, Феђа Стојановић и Милица Зарић и позоришна редитељка Милица Краљ…

Комеморативни скуп поводом смрти Неде Арнерић (1953-2020), истакнуте филмске глумице одржаће се у четвртак, 16. 1. 2020. године у 12:00 часова. На комеморативном скупу у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1) од велике глумице опростиће се пријатељи и колеге. Након комеморације биће приказан филм „Уклети смо, Ирина“ (1973) редитеља Колета Ангеловског са Недом Арнерић и Велимиром Батом Живојиновићем у главним улогама. Кремација је у суботу, 18. 1. 2020 године, у 16:30 часова на Новом гробљу у Београду.

Славна и вољена филмска, телевизијска и позоришна глумица Неда Арнерић преминула је 10. јануара у Београду у 67. години. Импресивну каријеру дугу више од пола века започела је као девојчица од 13 година у филму „Сан” (1966). Открио ју је редитељ Пуриша Ђорђевић, са којим је убрзо снимила и награђиване филмове „Јутро” (1967), „Подне” (1968) и друге. Срца најшире публике освојила је као „Вишња на Ташмајдану” (1968) Столета Јанковића. Неда Арнерић је добитник највише награде – „Павле Вуисић” за животно дело, као и награде Царица Теодора на фестивалу Глумачки сусрети у Нишу. Фест јој је доделио Београдског победника за изузетан допринос филму. Међу њеним признањима је и Плакета Југословенске кинотеке за допринос уметности филма.

Истакнути филмски аутор, теоретичар и историчар филма проф. др Владимир Влада Петрић, професор на Универзитету Харвард, на којем је основао и водио Филмски архив, преминуо је 13. новембра у Београду у 92. години. Име Владе Петрића понеће Медијатека Југословенске кинотеке, чије је отварање планирано за 28. децембар (датум прве филмске пројекције на свету, у Паризу 1895. године). По недавном договору са Легатом Владе Петрића, Медијатека ће поносно понети име великана седме уметности, човека који је био читава филмска културна институција, а својим радом и ангажманом пуно је задужио и Југословенску кинотеку…

Истакнути српски композитор Зоран Христић, двоструки добитник Златне арене у Пули, преминуо је у Београду у 82. години. Опус Зорана Христића обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете, музику за позориште, филм и телевизију и радиофонска остварења. Златне арене на фестивалу у Пули добио је 1967. за музику у филму „Хасанагиница“ Миће Поповића и 1969. за музику у филмовима „Вране“ Љубише Козомаре и Гордана Михића и „Хороскоп“ Боре Драшковића…

Један од најзначајнијих српских и југословенских филмских сценариста Гордан Михић преминуо је 11. августа, после изненадне болести у 81. години. Михић, рођен 1938. у Мостару, остварио је значајну каријеру и као драмски писац, редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду. Његов богати и жанровски веома разноврсни филмски и телевизијски опус бележи више од стотину наслова…

Комеморација поводом смрти Душице Жегарац одржана је 31. маја у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, колега и пријатеља глумице која је била звезда српске и југословенске кинематографије, а преминула је 24. маја у Београду, у 75. години. О филмском, али и књижевном опусу и животном путу Душице Жегарац говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић, књижевник и преводилац Дејан Тиаго Станковић, а прочитано је и писмо редитеља Лордана Зафрановића…

Глумица Душица Жегарац, звезда српске и југословенске кинематографије, преминула је у 75.години. Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ (1960) Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ (1971) Здравка Рандића и „Посебан третман“ (1980) Горана Паскаљевића. За изузетан допринос уметности глуме Душица Жегарац је добила награду „Павле Вуисић“, a добитница је и највишег признања Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златног печата…

Доајен српског глумишта Михаило Миша Јанкетић преминуо је 15. маја у Београду у 81. години. Један од највећих глумаца на простору бивше Југославије у дугој и богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, а огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања – Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, награде Удружења филмских глумаца за животно дело – Павле Вуисић…

Српски глумац Војислав Воја Мирић преминуо је 23. априла у Београду у 87. години. Старије генерације памте га по изузетној улози у награђиваном филму „Дервиш и смрт“ (1974) Здравка Велимировића. У тој екранизацији романа Меше Селимовића упечатљиво је одиграо главног јунака Ахмеда Нурудина. Воја Мирић је рођен 7. априла 1933. године у Трстенику. Данас заборављени, а својевремено значајни филмски и телевизијски глумац остварио је у некадашњој Југославији око 70 улога од 1960. до 1986. године, када се повукао…

Глумац Игор Первић преминуо је 23. априла у Београду, након тешке болести, у 52. години. Рођен је 1967. у уметничкој породици. Још као дечак је играо у телевизијским серијама. У играном филму дебитовао је у „Црној Марији” (1986) Милана Живковића. Највећи део опуса, у којем је забележено педесетак улога, Первић је реализовао на телевизији. Последњих годину дана глумио је у серијама „Шифра Деспот”, „Ургентни центар”, „Жигосани у рекету” и „Немањићи – рађање краљевине”…

Kомеморација поводом смрти филмског великана Душана Макавејева одржана је 4. фебруара у Југословенској кинотеци, у присуству његове супруге Бојане Макавејев, пријатеља, колега и поштовалаца изузетног редитеља кога су красили раскошна стваралачка имагинација и слободни дух.
Директор Kинотеке Југослав Пантелић позвао је присутне да минутом ћутања одају почаст великану српског, југословенског, европског и светског филма и то у дворани која ће од 23. фебруара носити име „Сала Макавејев“. Многобројне изјаве саучешћа из целог света прочитала је глумица Анита Манчић, а о личности и опусу Макавејева говорили су филмолог Божидар Зечевић у име Удружења филмских уметника Србије, затим редитељи Срдан Голубовић и Стефан Арсенијевић и глумац Светозар Цветковић…

Један од најзначајнијих стваралаца српске, европске и светске кинематографије, редитељ и сценариста Душан Макавејев преминуо је 24. јануара у Београду у 87. години…

Редитељ, сценариста и продуцент Горан Радовановић снимио је дугометражни документарни филм Случај Макавејев или процес у биоскопској сали. У интервјуу за Кинотеку изјавио је да је тај филм истовремено омаж његовом омиљеном редитељу Душану Макавејеву и анализа титоизма. Окосницу документарца чини аудио-снимак јавне дискусије о филму WR: Misterije organizma одржане у новосадском биоскопу „Арена” 1971. године…