Дигитално рестаурирани класици српске кинематографије привукли су ових дана милионски аудиторијум приликом емитовања на Првом програму РТС-а, што је још једна потврда колико је значајан и колико је квалитетно реализован пројекат Vip Кинотека. Чувени филм „Маратонци трче почасни круг“ Слободана Шијана гледало је, према подацима РТС-а, чак 1,5 милиона људи. У програм од 8. […]
У оквиру пројекта Vip Кинотека дигитално је рестауриран још један од антологијских филмова српске кинематографије – „Мирис пољског цвећа“ Срђана Карановића, који је, заједно са неколико чланова екипе тог остварења из 1977. године, присуствовао поновној премијери 27. децембра у свечаној сали Југословенске кинотеке. Директор Кинотеке Југослав Пантелић, поздрављајући званице, рекао је да ће пројекат […]
Монографија „Милена Дравић или кључ снова“, коју је приредила Анита Панић, а протеклог лета објавили Филмски центар Србије и Службени гласник, биће представљена 22. новембра у 19 часова у Свечаној сали Југословенске кинотеке. Књига посвећена стваралаштву највеће српске филмске глумице је двојезично, српско-енглеско издање, богато је илустрована, са обиљем ретких архивских фотографија, а обухвата све аспекте стваралаштва Милене Дравић (1940-2018) – на филму, у позоришту и на телевизији…
Импресивна биографија Милене Дравић, у коју стаје близу 200 улога, рефлексија је једног времена и историје филмског, телевизијског и позоришног стварања. Ратни спектакли, камерне драме, популарни телевизијски шоу-програми, урнебесне комедије, лирске трагедије – везују се за харизматичну, одмерену глумицу која је превазилазила границе медија, жанрова, улога… Милена је била први лауреат Фестове награде Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности, Златног печата Југословенске кинотеке и награде Палићког фестивала за допринос европској кинематографији Александар Лифка. Почетком маја Милена Дравић даровала је Кинотеци оно најзначајније што је обележило њену каријеру и каријеру њеног животног партнера Драгана Николића. Овог лета последњи пут на ноге је подигла Пулску арену, где је вишеструко награђивана – са два златна и шест сребрних признања. Само неколико дана касније иста сцена поновила се и на летњој позорници на Палићу, где ју је публика, не слутивши да је то последњи сусрет с дивом, поздрављала овацијама. Милена Дравић, звезда на земљи, од сада је и звезда на небу.
Поводом смрти велике српске и југословенске глумице Милене Дравић, Југословенска кинотека уводи ванредне пројекције филмова у којима је Милена остварила неке од својих незаборавних улога.
Све пројекције у Кинотеци, као и обилазак, у мају ове године отвореног легата Милене Дравић и Драгана Николића, су бесплатне.
Књига жалости биће отворена у Југословенској кинотеци, вечерас од 18 часова, пред почетак пројекције филма „WР Мистерије организма“. Сви заинтересовани моћи ће да се упишу у књигу жалости у Југословенској кинотеци, сваког дана од 8 часова ујутру до 22 часа, до петка, 19. октобра…
Дигитално рестаурирана верзија култног филма Национална класа (1979) Горана Марковића биће премијерно приказана у оквиру пројекта Vip Кинотека 29. септембра. Репризне пројекције, отворене за јавност, су заказане за 30. септембар у Кинотеци (Узун Миркова 1) у терминима од 16.00, 18.00 и 20.30 часова, а бесплатне улазнице се могу преузети на благајни у Узун Мирковој 1, у недељу од 15:00…
Документарни филм „Властимир Гаврик“, о стваралаштву једног од наших најпознатијих сценографа, премијерно је приказан 27. септембра у Југословенској кинотеци, поводом десетогодишњице смрти Властимира Гаврика (1928- 2008)…
Мултимедијална изложба Соња Савић: девојка из града отворена је 11. септембра у фоајеу Југословенске кинотеке. Затим је приказан филм „Живети као сав нормалан свет“ Мише Радивојевића, чиме је почела ретроспектива филмова у којима је играла Соња Савић (1961-2008).
Изложбу посвећену глумачкој звезди и ауторки експерименталних филмова отворио је редитељ Милутун Петровић, а присутнима су се обратили директор Кинотеке Југослав Пантелић, Александар Дачић, в.д. директора Уметничке галерије „Надежда Петровић“ из Чачка, која је организатор изложбе, као и Предраг Живковић, кустос изложбе…
Након дигиталне рестаурације у оквиру пројекта Vip Кинотека, филм „Варљиво лето ’68“ ће овог лета поново доживети премијеру на међународном филмском фестивалу Дунав Филм Фест, који се по први пут одржава ове године у Смедереву, од 18. до 23. августа. У присуству чланова екипе филма, овај југословенски класик из 1984. године биће приказан на […]
Дан Кинотеке – 6. јун обележен је свечаношћу на којој су највиша признања те институције културе Златни печат примили овогодишњи лауреати Мирјана Карановић и Богдан Диклић.
Примивши Златни печат Мирјана Карановић је нагласила да велики део њене каријере чине и глумачки партнери на које се ослањала и зато је посебно захвална Микију Манојловићу, Драгану Максимовићу, Марку Николићу, Драгану Николићу, Воји Брајовићу.
Диклић је, након приказивања инсерата из његових филмова, у спонтаном тону додао је да се „радује што му је Кинотека запечатила каријеру“ и захвалио се најзаслужнијима за то – Југославу Пантелићу и управнику Архива кинотеке Александру Саши Ердељановићу…
Специјална пројекција дигитално рестаурираног филма „Лепота порока“, у оквиру пројекта Vip Кинотека, одржана је под ведрим небом 29. маја у Бохо бару на Калемегдану.
Многобројној публици обратили су се Петар Божовић, Мира Бањац и други чланови екипе тог изузетног остварења црногорског редитеља и сценаристе Живка Николића (1941-2001)…
Легат Милене Дравић и Драгана Николића свечано је отворен 5. маја у Југословенској кинотеци, у присуству наше највеће филмске диве и њених многобројних колега, глумаца и редитеља, пријатеља и поштовалаца.
Поздрављена бурним аплаузом Милена Дравић је рекла да је захвална што види толико драгих лица, а директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је то велики дан за ову институцију културе…
Југословенска кинотека отвара Легат Милене Дравић и Драгана Николића, славног глумачког пара и звездама југословенске и српске кинематографије.
У згради у Узун Мирковој 1, публика ће имати прилику, 5. маја од 19 часова, да завири у део оставштине из богате каријере нашег највољенијег глумачког и брачног пара.
Они су завештали, овој институцији културе, своје награде, дипломе, као и неке предмете међу којима је хаљина коју је Милена Дравић носила примајући глумачку награду у Кану 1980. године…
Дигитално рестаурирани филм “Кад будем мртав и бео” приказан је 21. фебруара у Свечаној сали Југословенске кинотеке на специјалној пројекцији за домаћу публику, која га је гледала готово истовремено са публиком у Берлину. Култно дело редитеља Живојина Павловића у продукцији Центар филма рестаурирано је у оквиру пројекта Vip Кинотека и уврштено у престижни официјелни […]
Дигитално рестаурирана копија култног филма црног таласа Кад будем мртав и бео у режији Живојина Павловића премијерно је приказана 31. јануара у Свечаној сали Југословенске кинотеке, у оквиру пројекта Vip Кинотека. У присуству чланова породице Павловић и многобројне публике неки од чланова екипе овог филма евоцирали су успомене на снимање из давне 1967. године, […]
Култни филм црног таласа “Кад будем мртав и бео”, у продукцији Центар филма, други је у низу који је рестауриран захваљујући сарадњи компаније Vip mobile и Југословенске кинотеке на очувању српске филмске баштине, а биће приказан у оквиру престижног официјелног програма Форум овогодишњег Берлинског филмског фестивала. Како су објавили организатори Берлинала, “Кад будем мртав […]
Комеморативни скуп поводом смрти Стевана Јовичића (1936-2018), истакнутог историчара филма и дугогодишњег руководиоца Архива Кинотеке одржан је 26. јануара у Свечаној сали новог здања Југословенске кинотеке.
У присуству чланова породице Јовичић и његових многобројних колега и пријатеља, минутом ћутања одата је почаст племенитом човеку и изузетном стручњаку који је у највећој мери задужио српску филмску архивистику. О животу и раду Стевана Јовичића говорили су његова ћерка Мила Јовичић, директор Кинотеке Југослав Пантелић, аархивиста Јелена Миленковић, теоретичар филма Божидар Зечевић, редитељ Никола Лоренцин и преводилац Зора Чавић, а прочитана је и порука новинара Милана Шпичека…
Наша прослављена глумица Милена Дравић упутила је честитку Југословенској кинотеци у којој поручује: „Драги Југославе, Вама и Вашим сарадницима желим срећне празнике. Пуно среће, здравља, љубави и успеха жели Вам Милена Дравић Николић.“
Током 2017. године дива нашег и светског глумишта Милена Дравић предала је Југословенској кинотеци на трајно чување свој легат и легат легендарног глумца Драгана Николића, који ће наредне године бити представљени јавности у Кинотеци и постати део њене сталне музејске поставке…
Велика ретроспективна изложба „Вељко Деспотовић: Стварни светови имагинације“ о стваралаштву истакнутог српског и југословенског сценографа отворена је 18. децембра у Југословенској кинотеци уз уводну реч директора Кинотеке Југослава Пантелића и разговор међу експонатима са Деспотовићевим колегама, редитељима Слободаном Шијаном, Дарком Бајићем, Гораном Марковићем, сценографом Миљеном Креком Кљаковићем и другима…
Изложба обухвата цртеже, скице, белешке, сценографске разраде, планове, фотографије, као и личне предмете, књиге, награде…
Ретроспективна изложба у част истакнутог српског и југословенског филмског сценографа Вељка Деспотовића (1931-2013) биће отворена 18. децембра у 18 сати у централном фоајеу Југословенске кинотеке.
Поставка под називом „Вељко Деспотовић: Стварни светови имагинације“ прати све аспекте његовог кинематографског дела, а обухвата цртеже, скице, белешке, сценографске разраде, планове, фотографије, као и личне предмете, књиге, награде…
Награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело Добричин прстен уручена је Милени Дравић на свечаности 15. децембра у препуном Звездара театру. Многобројне колеге, пријатељи и обожаваоци поздравили су стојећим овацијама диву српског и југословенског глумишта.
Примивши награду Милена Дравић је рекла да је лепо опет стајати на сцени Звездара театра и то са прстеном Добрице Милутиновића, великана и легенде српског глумишта. Добитница многобројних награда у земљи и иностранству истакла је да јој ово признање посебно значи зато што је еснафско. Захвалила је Удружењу што јој је уз прстен подарило и књигу, монографију коју је о њој приредила Татјана Њежић, затим позориштима у којима је играла, као и “свим филмским и телевизијским продукцијама широм земље које више нема, а у којој сам оставила себе”…
Награду за допринос филмској комедији, у оквиру 2. Comedy Festa, добила је глумица Јелисавета Сека Саблић, а признање јој је на свечаности у Југословенској кинотеци 20. октобра уручио млади редитељ Игор Мариновић. Захваљујући се на признању Комеди феста, истакла је да јој је велика част што га прима у кући која се зове Југословенска кинотека. “Бар још нешто да се зове југословенско. Притом је ово дивно уређено здање и кућа која брижно чува старе филмове. Све честитке људима који стоје иза тога и који и даље то одржавају. Ако сам ја и најмањи делић тога, то ми је велика част. Самим тим, прихватам ово признанеј са великом радошћу”, изјавила је Сека Саблић…
Комеморативни скуп поводом смрти великана српске и југословенске кинематографије Љубише Самарџића одржан је 14. септембра у Југословенској кинотеци у присуству његове породице, многобројних колега, пријатеља и поштовалаца.
Опроштају од вољеног и цењеног глумца, редитеља и продуцента у Свечаној сали Кинотеке присуствовали су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар иностраних послова Ивица Дачић, као и председник Удружења драмских уметника Србије Војислав Брајовић, Бранка Петрић, Аница Добра, Мима Караџић…
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је „Југословенска кинотека други дом нашег Смокија“ и подсетио да је прошле године у Кинотеци отворен Легат Љубише Самарџића, са свим његовим наградама…
У Сарајеву је у 65. години преминула Нађа Ђуревска, првакиња драме Народног позоришта Сарајево и једна од најпознатијих и најзначајнијих босанскохерцеговачких и југословенских глумица.
Играла је на све три сцене сарајевских позоришта. Ђуревска је тумачила и многе улоге у телевизијским серијама и драмама (Тале, 1979; Алекса Шантић, 1992), као и у низу филмова босанскохерцеговачке, хрватске, српске и македонске кинематографије (Мирис дуња, 1982; Игмански марш, 1983; Од злата јабука, 1986; Млијечни пут, 2000; Добро уштимани мртваци, 2005).
Добитница је Златне арене Филмског фестивала у Пули (Од злата јабука, 1986), награде СИЗ-а града Сарајева, 1989. године, као и Шестоаприлске награде града Сарајева, 2014. године.
Књига „Више од истине – Кадијевић о Кадијевићу“ аутора Дејана Огњановића настала је на основу исцрпних разговора који су трајали годину дана и у којима се редитељ и историчар уметности Ђорђе Кадијевић (84) осврће на свој филмски и телевизијски опус, као и на друштвени и културни контекст у којима су његова дела настајала.
Кадијевић је на промоцији књиге 12. септембра у Филмском центру Србије захвалио Огњановићу што је његове речи уобличио на такав начин да су добиле лепоту прозног дела које и сам повремено чита са великим уживањем. Огњановић, писац, филмски и књижевни критичар, преводилац и есејиста, изјавио да се уместо да пише студију о Кадијевићу одлучио за „ја“ форму, јер сматра да је он сам најбоље образложио своју филмску, али и животну естетику и поетику. Књигу је објавио новосадски „Орфелин“, уз помоћ Филмског центра Србије. ..
Прослављени глумац Љубиша Самарџић, звезда српске и југословенске кинематографије, који је током дугогодишње каријере био и успешан редитељ и продуцент, преминуо је у Београду у 81. години.
Познат и по надимку Смоки, који је добио по лику у филму “Пешчани град” (1962), Самарџић је остварио више од стотину улога на филму и телевизији. Међу многобројним наградама које је Самарџић добио током 55-годишње каријере су и Куп волпи за најбољу мушку улогу у Венецији 1967. године, који је добио за филм “Јутро” Пурише Ђорђевића, шест пулских Златних арена, награда за животно дело Павле Вуисић и многе дуге.
Све награде, међу којима су и признања фестивала у Венецији, Пули, Москви… поклонио је 2014. године Југословенској кинотеци и постао први донатор легата који је установила ова установа. Легат Љубише Самарџића у Југословенској кинотеци, који садржи све његове награде, меморабилије са снимања, фотографије, постере филмова и др. отворен је посетиоце, на адреси у Узун Мирковој 1.
Самарџић је и добитник Златног печата Југословенске кинотеке, који му је уручен 2012. године…
Панел дискусија под називом „Скупљачи перја – међаш српског (југословенског) филма“ одржана је 7. јула у оквиру фестивала Софест, који је у свом 46. издању (од 4. до 8. јула) посвећен јубилеју чувеног филма Александра Саше Петровића, добитника Гран прија у Кану 1967. године.
Представник Југословенске кинотеке Драган Маринковић рекао је у уводном делу скупа да су га заједно организовали Одбор Софеста, на иницијативу члана Одбора Александра Аврамовића, филмски часопис “Филаж” из Ниша, Југословенска кинотека и Филмски центар Србије. Кинотека је учествовала и у приређивању изложбе фотографија из Скупљача перја, која је отворена у Галерији Центра за културу Сопот првог дана 46. Софеста.
Издавачка кућа HERAedu објавила је једну од првих темељних студија о филмској музици “златног доба” југословенске филмске продукције. Ауторска књига музиколошкиње и социолошкиње Маје Васиљевић Филмска музика у СФРЈ: Између политике и поетике значајна је јер се бави и друштвеним проблемима у СФРЈ, културним навикама, биоскопском и радијском публиком. Својим интердисциплинарним приступом ауторка пружа значајан допринос музикологији разматрајући готово непознате области рада југословенских композитора и посматра релације музике и филма под утицајем политике и идеологије.
У Свечаној сали Југословенске кинотеке 26. маја представљена је књига о Велимиру Бати Живојиновићу „Валтер пре Валтера“ аутора Радослава Лалета Вујадиновића, у издању „Службеног гласника“. Промоцију је водио управник Архива кинотеке Александар Саша Ердељановић, а у разговору су, поред аутора, учествовали директорка „Службеног гласника“ Јелена Триван, редитељ Страхиња Родић и филмски критичар Милан Влајчић. Многобројну публику на лик и дело великог српског глумца подсетили су и инсерти из одабраних Батиних филмова који се чувају у Кинотеци.
Филм Скупљачи перја Александра Саше Петровића приказан је 24. маја у Кану, у оквиру угледног официјелног програма Кански класици, пола века након премијере и освајања Велике награде жирија. Пројекцији филма присуствовала је глумица Оливера Катарина, која је је на одушевљење присутних на пријему организованом у част поновне канске пројекције култног Петровићевог филма запевала у свету и даље препознатљиву песму “Ђелем, ђелем”. Доста емоција било је и у фестивалској дворани “Буњуел”, где су се публици поред Оливере Катарине обратили званичник Канског фестивала Жералд Дишосуа и директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић…
Југословенска кинотека укључила се и ове године у Ноћ музеја, понудивши публици поред сталне поставке нову изложбу Оливера Марковић изблиза ауторке др Миље Стијовић. Звездана каријера вољене и поштоване глумице Оливере Марковић (1925-2011) представљена је кроз фотографије, плакате, цитате, уз филмске инсерте и музику са плоча. Изложба у фоајеу зграде у Узун Мирковој улици трајаће до краја августа.
Део филмског и музичког наслеђа екс-ју кинематографије добио је нови живот на недавно објављеној плочи са музиком композитора Томислава Симовића за филм Гости из галаксије (1981) у режији оскаровца Душана Вукотића. Плочу су 5. маја у Свечаној сали Југословенске кинотеке представили издавачи Жељко Лукетић и Лери Ахел, власници дискографске куће Fox & His Friends из Ријеке. Након промоције плоче одржана је пројекција филма Гости из галаксије, који је за ондашњу ју-кинематографију био редак жанровски спој дечјег филма, фантастике и хорора.
На иницијативу Југословенске кинотеке, овогодишњи 70-ти Кански филмски фестивал, у оквиру угледног програма Кан класик, приказује филм Александра Саше Петровића „Скупљачи перја“. За потребе приказивања у официјелном програму Канског фестивала, Југословенска кинотека је ове године израдила нову копију филма који је 1967. године награђен Великом наградом жирија у Кану. Биће то први српски филм у програму Кан Класик, што је резултат вишемесечне активности Кинотеке, најављене у годишњем плану рада ове институције за 2017.
Спомен плоча посвећена Слободану Цици Перовићу (1926-1978) откривена је 3. маја испред зграде у улици Кнеза Милоша број 7, у којој је део свог живота провео велики српски глумац. Самостојећа спомен плоча постављена је на иницијативу Друштва за улепшавање Врачара и уз подршку Југословенске кинотеке.
Први дугометражни играни филм снимљен у послератној Југославији Славица биће приказан на специјалној пројекцији у Југословенској кинотеци 29. априла, тачно 70 година од премијере. Ратна драма Славица, по сценарију и у режији Вјекослава Афрића, снимљена је у продукцији београдског Авала филма, сниматељ је био Жорж Скригин, а насловну улогу играла је Ирена Колесар. На специјалној пројекцији у Кинотеци филм Славица биће приказан са француским титлом. Пројекција је бесплатна и почиње у 18 часова у Свечаној сали Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1.
Редовни програм Југословенске кинотеке Филмски маратон овог месеца назван је Април у Београду, а биће одржан 29. и 30. априла у Музеју кинотеке у Косовској улици. Од суботе у подне до недеље у поноћ биће приказано 14 домаћих дугометражних играних филмова снимљених од 1927. до 2009. године. Одабрани филмови су различитих жанрова и тематика, али је свима заједнички именитељ Београд, као један од битних “јунака” филмске приче или као место које у значајној мери одређује радњу и судбине ликова.
