Златни печат Југословенске кинотеке за изузетан допринос филмској уметности биће додељени глумици Јелисавети Секи Саблић, редитељу Ђорђу Кадијевићу и, постхумно, редитељу Живојину Павловићу, у години када обележавамо деведесетогодишњицу од његовог рођења, а Плакета Југословенске кинотеке доделиће се Управи за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије.
Признања ће свечано бити уручена на Дан кинотеке – 6. јуна у сали „Макавејев“, у 13 часова.
Популарна филмска, телевизијска и позоришна глумица Сека Саблић, незаборавна Кристина у чувеном филму „Маратонци трче почасни круг“ (1982) Слободана Шијана, пред камерама је дебитовала пре више од пола века. Улога Кристине донела јој је Златну арену на фестивалу у Пули, али је и пре тога, на самом почетку каријере, освојила публику као Рајка у „Бурдушу“ (1970) Миодрага Поповића.
Редитељи су је најчешће ангажовали за комичне карактере. Била је део хит серијала „… на одређено време“ Милана Јелића током осамдесетих година, али и део црног таласа – у „Вранама“ (1969) Љубише Козомаре и Гордана Михића, играла је и драмске роле, као што је лик мајке у филму „Тамна је ноћ“ (1995) Драгана Кресоје. Сека Саблић и даље неуморно ради, највише за телевизију, а биоскопска публика недавно ју је гледала у филму „Муње, опет!“ (2023) Радивоја Андрића.
Редитељ и сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић филмску каријеру је започео ратним драмама, од којих је прва била „Празник“ (1967) и то из угла другачијег од оног у партизанским филмовима, због чега је сврставан међу припаднике црног таласа.
У његовом разноврсном опусу посебно место заузима култни телевизијски филм „Лептирица“ (1973), зачетник жанра фантастике и хорора у српској кинематографији, којим се бавио и у филму „Свето место“ (1990). Занимале су га и историјске теме, као у ТВ филму „Карађорђева смрт“ (1984) и у једној од најбољих домаћих серија свих времена „Вук Караџић“ (1987/88), за коју је освојио и међународно признање – Гран при Европе на фестивалу у Риму.
Редитељ, сценариста, књижевник и сликар Живојин Павловић (1933-1998) један је од најзначајнијих аутора црног таласа. Почео је као аматер у Кино клубу Београд и убрзо скренуо пажњу у омнибусима „Капи, воде, ратници“ (1962) и „Град“ (1963), с Марком Бапцем и Војиславом Коканом Ракоњцем.
Уследили су дугометражни деби „Непријатељ“ (1965), антологијски филмови „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1967), „Заседа“ (1969)… Награђиван у Пули, Берлину, Венецији, али цензурисан и прогањан од стране режима, једно време је радио у Словенији. Међу његовим најзначајнијим филмовима су и „Црвено класје“ (1970), „Хајка“ (1977), „Довиђења у следећем рату“ (1980), „Задах тела“ (1983), као и ТВ серија „Песма“ (1975).
Последњи филм „Држава мртвих“ снимио је 1998. године, али није стигао да га заврши. То је 2002. учинио Динко Туцаковић, некадашњи управник Музеја кинотеке.
Управа за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије добиће Плакету Југословенске кинотеке за успешну сарадњу на пројекту „А1 Кинотека летњи биоскоп“, који је прошлог лета организован на крову зграде Дома војске Србије. Пројекције филмова под отвореним небом привукле су велики број посетилаца током месец и по дана – од 15. јула до 31. августа 2022. године.
На Дан кинотеке традиционално почиње и Фестивал нитратног филма, који се ове године одржава 25. пут. Фестивал ће свечано бити отворен у сали „Макавејев“ 6. јуна у 20 часова.