Традиционални Дан Кинотеке 6. јун протекао је овога пута у знаку обележавања јубилеја, 75 година рада Југословенске кинотеке, уручења Златног печата Предрагу Микију Манојловићу и отварања 26. Фестивала нитратног филма.

 

Поздрављајући многобројне званице, међу којима је био и министар културе Никола Селаковић, директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да „бити на челу најзначајније установе задужене за бригу о седмој уметности код нас, која иза себе има историју дугу 75 година, која чува наше колективно сећање у покретним сликама – буди осећај задовољства које је тешко описати, али и велике части и одговорности“.

„За генерације и генерације Кинотека представља својеврсни храм филма, место на које се иде готово ритуално, са посвећеношћу, место сусрета с другима, али и место сусрета са самим собом, простор у коме се, уз помоћ слика на платну, може лакше ослушнути сопствено биће“, рекао је Пантелић.

Уз његов говор емитоване су три документарне вињете које кроз фотографије и податке пружају увид у историјат, активности и фондове Кинотеке од оснивања (1949. године) до данас. Такође поводом јубилеја представљена је анимација са ликовима познатих српских глумаца, чије легате чува Југословенска кинотека, који се у балону дижу ка небу, чиме се алудира на непролазност филмске уметности.

Напомињући да покретне слике сведоче о многим аспектима нашег постојања и да се у њима спаја оно историјско, културолошко, али и интимно, Пантелић је казао да Кинотека чува филмове, књиге о њима и пропратну грађу као „велику ризницу из које свако ко има жеље и радозналости може да понесе оно што ће му значити и што ће га, у било ком смислу, обогатити“.

Скренуо је пажњу и на деликатан задатак, у време све већег броја нових медија и форми који укључују аудио-визуелни садржај, да Кинотека „истовремено буде чувар и промотер вредности, посредник између гледалаца и покретних слика, гарант сигурности и поверења, али и да буде отворена за промене, нове тенденције и токове, да своје ресурсе стави на располагање захтевима времена“.

„Кинотека зато нарочито настоји да негује своју нову публику, нове проучаваоце и ствараоце филма. У сусрету с њима оно што ми чувамо не престаје да живи. Количина слика које нас преплављују захтева појачану пажњу и могућност њиховог тумачења, а Кинотека је управо место на коме се такве вештине могу усавршавати. Све наше активности усмерене су ка будућности, не само у погледу чувања и промовисања филмског наслеђа, већ ка томе да оно има активну улогу у нашем животу, како личном, тако и колективном“, поручио је Пантелић.

Министар Селаковић је истакао да му је част и задовољство да се обрати на прослави јубилеја установе културе од највишег националног значаја, као и поводом завидне серије од чак 26 издања фестивала нитратног филма и доделе највишег признања Кинотеке Златног печата.

„Поклоници филма широм света знају, а Србија се поноси тиме што баштини једну од најзначајњих и најбогатијих колекција на свету, с најређим и најдрагоценијим отисцима светла на свим носачима филмске чаролије… То је и праведно, јер је Србија једна од првих земаља на свету у којима је светло биоскопске сале озарило лица публике жељне највеће фантазије свих вреемна – филма“, изјавио је Селаковић.

Као што је познато, Дан Кинотеке се обележава на датум прве филмске пројекције у Београду и на Балкану – 6. јуна 1896. године, што је било тек нешто више од пет месеци након светске премијере првих филмова браће Лимијер у Паризу (28. децембра 1895. године).

Селаковић је изјавио да у срцу сваког филмског посвећеника постоји посебно место резервисано за нитратни филм и да „алхемија нитратне траке од свог настанка постиже оно што је тек недавно добило име – увећану стварност или доживљај који је дубљи, сјајнији од стварности саме“.

Честитајући Микију Манојловићу на награди, министар је казао да је он „као човек, лик и уметник уграђен не само у историју нашег филма већ и у доживљај филма многих генерација“, као и да „готово непрегледан и сјајан опус овог уметника у готово свим жанровима спада у највише домете наше уметности свих времена“.

„У свом мраку и тешкоћи света и искушењима с којима се срећемо, нека светло филма буде оријентир помоћу којег ћемо сачувати човекољубиву машту од изазова и зала који јој прете. Да би то било тако, мораћемо сви заједно, уметници, публика и установе, да негујемо веру у дух и љубав према креативности и љубав према уметничкој истини“, закључио је министар културе.

Заменица директора и уредница програма Кинотеке Ксенија Зеленовић подсетила је на изузетну каријеру Микија Манојловића, са 80 филмских улога, уз оне у позоришту и у телевизијским серијама које су му још у младости донеле широку популарност, као и на бројне награде које је добио за улоге у филмовима домаће, али и стране продукције. Публика је потом уживала у колажу инсерата из познатих филмова.

Златни печат за изузетан допринос филмској уметности уручио му је директор Кинотеке, а Манојловић, поздрављен бурним аплаузом, захвалио се на части коју је „можда некада раније очекивао, али она је стигла ипак на време“.

„Ништа не би било као што јесте да није било Александра Ђорђевића, позоришног и филмског редитеља, да није било Срђана Карановића, Рајка Грлића, Емира Кустурице, Горана Марковића и Горана Паскаљевића, као и професора Ватрослава Мимице. Шта везује ове сасвим различите људе, осим тога што су препознали у мени неки дар, таленат или оно што их је привлачило? Везује их велика образованост, огроман таленат, велики рад и креативност. Веома сам богат човек што сам имао могућност да се с таквим људима сретнем, да с њима почнем свој живот, онај вечни живот који остаје на филму заувек“, рекао је Манојловић.

„То желим и нашој Кинотеци, да дуго, да вечно траје“, додао је он.

Манојловић је изјавио да је после доброг почетка све текло нормално и да је „имао срећу да не мора да куца ни на каква врата ни у земљи, а ни у свету, јер филмови које смо створили у Југославији су заправо та врата отворили“.

Како је напоменуо, ни сам не зна на колико је милиона метара траке остао снимљен, али је нешто и он снимио.

„Највећи наш, а и европски сниматељ Томислав Пинтер, с којим сам радио два филма, имао је поверења у мене и дозволио ми да његовом камером снимим два кадра. Тада сам први пут погледао кроз зухер камере која ради и тада сам видео како та капија јако брзо иде горе-доле, колико је око сниматеља на филмској траци под великим притиском. А за један од најновијих филмова „Стриц“ снимио сам видео материјал. Оно што стриц кога играм види, ја сам снимао, то је мој рад, мада се за то не зна“, испричао је Манојловић.

У оквиру прославе отворен је 26. Фестивал нитратног филма, чији је уметнички директор управник Архива кинотеке Александар Ердељановић.

„Фестивал ће трајати до 16. јуна. У 35 термина биће приказана 43 филма из 22 националне кинематографије. Добили смо их из 34 архива и сродних институција. Поента свих 26 година, колико водим овај фестивал, јесте да се овде приказују класици филма, ремек дела, добри и тек откривени филмови. Тако је и ове године, биће пуно филмова који ће имати не само српску него и светску премијеру“, најавио је Ердељановић.

Посебно је навео да ће на затварању фестивала бити приказан „Човек са филмском камером“ легендарног Џиге Вертова, а на програму су и оба „Голема“ чувеног Паула Вегенера, последњи европски филм Дагласа Сирка „Несташко“, европско ремек дело „Петер“ Хермана Костерлица…

Прве вечери приказани су документарна репортажа у боји „Краљевина Југославија“ (1937) Џона Кинсмена и играни филм „Јунаци пакла“ (1929) Виљема Вајлера.