Јубилеј „Филмских новости“ – 80 година рада свечано је обележен 20. октобра у Југословенској кинотеци, а о значају установе која чува документарне записе на 15,5 милиона метара филмске траке, као и више од 8.000 минута снимљених електронском или дигиталном камером, говорили су министар културе Србије Никола Селаковић, директор „Филмских новости“ Владимир Томчић, редитељи Ђорђе Кадијевић и Мила Турајлић и филмска критичарка Сандра Перовић.
„Филмске новости“ су основане истог дана када је Београд ослобођен од немачке окупације – 20. октобра 1944. године. Током осам деценија снимљено је више од 2.000 филмских журнала и 600 документарних филмова. Готово све филмске и ТВ куће у свету користиле су инсерте из журнала у којима су сачувани лик и глас значајних личности из света политике, културе, уметности – од председника Југославије Јосипа Броза Тита до глумачке звезде Елизабет Тејлор или великог вајара Хенрија Мура, од револуционара Че Геваре до британске краљице Елизабете II…
Министар Селаковић је истакао да је та установа културе од националног значаја „пронашла своје место на културној мапи Србије и у 21. веку“, те подсетио на изузетне документарне филмове снимљене последњих десетак година на основу богатог фонда „Филмских новости“.
Праву тежину тог блага, како је рекао, осетио је када је као министар спољних послова посетио 12 афричких земаља и неке из Латинске Америке и Азије. Наиме, Томчић му је дао да на поклон понесе флеш меморије са документарним записима сниматеља „Филмских новости“ из периода стицања независности тих земаља.
„Домаћини су били одушевљени и захвални. За те народе је тај период почетак њихове познате историје. Сваком таквом приликом изнова сам, на основу њихових реакција, постајао свестан колико ми благо у „Филмским новостима“ имамо“.
„Задатак Министарства културе је да помогне да се са тим упозна наша публика, која није свесна шта све чувамо у нашим музејима, архивима, Кинотеци… , каква је наша културна баштина и какво надахнуће она може да створи код будућих нараштаја“, изјавио је Селаковић, додајући да ће „Филмске новости“ и убудуће имати озбиљну подршку Министарства културе.
Владимир Томчић је подсетио да су некада филмски журнали приказивани у биоскопима пре играног филма. Недељна издања журнала бележила су пуно политичких, али и догађаја из културе, науке, спорта, а све то данас има историјску вредност. Након доласка телевизије, „Филмске новости“ су, како је рекао, „неко време биле у хибернацији“, али су затим кренуле са новом продукцијом.
Са поносом је истакао велики серијал „Српске светиње на Косову и Метохији“. Током четири године снимљен је 161 локалитет – манастири, цркве и црквишта. Поменуо је и серијал „Титова соба тајни“, а као следећи пројекат најавио је дугометражни документарни филм о изузетној серији Ђорђа Кадијевића „Вук Караџић“.
Историчар уметности и редитељ Ђорђе Кадијевић приметио је да је старији од „Филмских новости“ и да је он сведок, а донекле и учесник значајних догађаја забележених камерама сниматеља те продуцентске куће.
„Та ризница покретних слика и призора за мене није прошлост него садашњост у континуитету. Дивим се непознатим сниматељима који су снимали истините слике о лепотама и страхотама живота“, рекао је он, додавши да су ти аутентични снимци утицали на његове ратне филмове.
Мила Турајлић, која је на основу архиве „Филмских новости“ режирала светски успешне документарце „Синема комунисто“, „Несврстани“ и „Филмске гериле“ („Сцене из фонда Лабудовић“), подсетила је на Стевана Лабудовића, сниматеља „Филмских новости“ који је три године снимао алжирски ослободилачки рат.
„У „Филмским новостима“ се чува цео један фонд материјала сниманог у сарадњи с многим другим земљама несврстаног света, о коме се готово ништа не зна. Сада радимо на пројекту који би дигитализовао и активирао те материјале“, рекла је она, додајући да су сниматељи и опрема „Филмских новости“ помогли да се заснују филмске историје тих земаља.
Сандра Перовић је истакла да је филмски журнал био претеча телевизије, дајући визуелну информацију о збивањима у свим областима живота у земљи и свету. Према њеним речима, журнал је био и средство политичке пропаганде, па неки снимци због цензуре никада нису дошли до гледалаца, али је био и важан извор информисања. Појавом телевизије отишао је у други план. Последња издања приказана су 1988. године и то у свега неколико биоскопа.
„Међутим, „Филмске новости“ су наставиле да буду хроничари кроз документарне филмове. Данас смо сведоци да многи документарци и ТВ емисије не би могли да буду реализовани без сарадње с „Филмским новостима“. Захваљујући тој кући, као и Југословенској кинотеци, прошлост није заборављена. Сваки кадар, свака трака чувају догађаје, сећања, чувају тренутке који су нестали у времену, али су остали на филмској траци и сваки пут када се појаве на екрану настављају да живе“, закључила је Сандра Перовић.