U Jugoslovenskoj kinoteci danas je otvoren Legat oskarovca Karla Maldena, u prisustvu njegove unuke Emili Dorner, prijatelja i producenta Dena Tane, ministra kulture i informisanja Srbije Ivana Tasovca, direktora Kinoteke Jugoslava Pantelića, kao i reditelja Gorana Paskaljevića i scenariste Filipa Davida u čijem je filmu „Suton“ glavnu ulogu igrao Karl Malden – Mladen Sekulović (1912-2009), dobitnik Oskara za sporednu ulogu u filmu „Tramvaj zvani želja“.
Goste i mnogobrojne novinare pozdravio je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.
Veliko mi je zadovoljstvo što ova ustanova danas postaje bogatija za izuzetno vredne predmete koji nam dolaze pravo iz Holivuda i koji će nas podsećati u našoj stalnoj zbirci na rad najpoznatijeg i najvećeg holivudskog Srbina, gospodina Karla Maldena, rekao je Pantelić.
On je zahvalio njegovoj porodici, gospodinu Den Tani na entuzijazmu i ministru Tasovcu na pomoći da Kinoteka dobije ovaj legat.
Ivan Tasovac je u ime Ministarstva kulture, ali i celokupne srpske kulturne javnosti zahvalio porodici Karla Maldena što su lične predmete i uspomene najuspešnijeg glumca srpskog porekla ustupili Kinoteci i tako ih učinili dostupnim svim ljubiteljima filma u Srbiji.
Zahvaljujem Den Tani čije je posredovanje u značajnoj meri doprinelo da se predmeti koji su pripadali Karlu Maldenu nađu ovde. Den Tana je čovek koji već duže od pola veka, ulažući lični integritet i koristeći svoja nebrojena poznanstva sa najpoznatijim ljudima iz Holivuda, svesrdno pomaže razvoj jugoslovenskog i srpskog filma, istakao je Tasovac.
Kada god pogledam neko od remek dela u kojima je igrao Karl Malden ili Mladen Sekulović neizbežna i prva asocijacija mi je - snaga volje. Ako pogledamo život i karijeru velikog glumca videćemo da je prošao put od odrastanja u emigrantskoj porodici, u kojoj je engleski progovorio tek u vrtiću, preko napornog rada u čeličani do uspešne karijere na Brodveju, pa sve do Oskara i statusa jednog od simbola zlatnog doba Holivuda, podsetio je on.
Karl Malden je isticao da je radoholik, da se ne stidi ni jedne od svojih uloga i da ga to održava u životu. Svaki glumac na početku karijere morao bi da ima na umu te reči, tu snagu volje koju je posedovao i koja ga je, uz neosporan talenat, svrstala rame uz rame sa najvećim imenima svetskog filma. A ono što ga je činilo još većim jeste da nikada nije zaboravio svoje korene i što je uvek i svuda sa ponosom isticao svoje srpsko poreklo, naglasio je Tasovac.
Pred svima nama koji smo na neki način povezani sa filmom je zadatak da mlađe generacije što bolje upoznamo sa likom i delom najpoznatijeg glumca srpskog porekla, s obzirom da prethodne generacije nisu bile do kraja svesne značaja i traga koji je Karl Malden ostavio. Nadam se da ćemo imati prilike da u Kinoteci gledamo njegove filmove, a i da legat obogatimo sa još predmeta, zaključio je ministar.
Den Tana je izjavio da prvo želi da zahvali Maldenu koji je od prvog do poslednjeg dana živeo kao ponosan Srbin.
Bio je ponosan na svoje poreklo i mogu da kažem da je bio jedan od najvećih ambasadora Srbije. U umetnosti Karl je bio ono što i Nikola Tesla u nauci i sada Novak Đoković u sportu, ocenio je Tana.
Mi smo bili prijatelji više od 50 godina i sve to vreme Karl je bio Srbin, a ja sam bio Jugosloven. Ali on je bio umetnik, nije se bavio politikom. Time se bavila njegova žena Mona, koja je inače pre mesec dana proslavila 99. rođendan, a bila je i ostala levičarka celog života, ispričao je Tana.
Zahvaljujem Moni i njenim ćerkama, jer kada je Karl umro on je sve ostavio njima, ali je izrazio želju da deo toga pokloni Srbiji. Godinama nakon njegove smrti one nisu mogle da se odvoje od tih nagrada i drugih uspomena. Hvala ministru Tasovcu i direktoru Panteliću koji su podržali ovu inicijativu do kraja i zahvaljujući njihovom angažmanu uspeo sam pre mesec i po dana da dobijem neke Karlove uspomene i nagrade. A velika je sreća da je sada došla i njegova unuka u posetu Srbiji, izjavio je Den Tana.
Emili Dorner je rekla da je počastvovana prijemom i dodala da su ovo njeni prvi koraci u Evropi.
Beograd je prelep grad i ljudi su jako ljubazni. Moj deda bi bio uzbuđen i ponosan kada bi me sada video ovde, izjavila je ona.
Nama je uvek bilo interesantno da vidimo dedu na ekranu. On je bio veoma prisutan u našim životima, dolazio je na moje školske utakmice, na porodične večere. Svake godine u avgustu imali smo srpski piknik. Na tim okupljanjima pevao nam je „Tamo daleko“. Rasli smo uz njega, ali i uz njegove slike iz filmova. Deda je bio jako ponosan, a istovremeno jako skroman čovek, istakla je Emili Dorner.