У Скупштини Србије 6. септембра усвојен је Закон о филмском и осталом аудиовизуелном наслеђу, којим се по први пут код нас свеобухватно уређује заштита филмске и аудиовизуелне грађе, као изузетно важног сегмента културног наслеђа.

 

Аудиовизуелни архиви у року од годину дана треба да ускладе своју организацију и рад са одредбама овог закона. Југословенска кинотека је дефинисана као Централна установа заштите и очувања филмског и осталог аудиовизуелног наслеђа, а њен званични назив убудуће ће бити Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека.

Нови закон је заснован на предлогу Радне групе, коју је у мају 2021. године образовало Министарство културе и информисања, на челу са директором Југословенске кинотеке, Југославом Пантелићем, као председником радне групе. У Радној групи су били представници Министарства културе, као и представници Југословенске кинотеке, Филмских новости, Радио-телевизије Србије и Завода за интелектуалну својину.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је поводом усвајања закона изјавио: „Изузетно сам задовољан што је усвојен предлог радне групе формиране од стране Министарства културе, у чијем раду сам узео учешће као председник и што је Србија добила закон којим ће на системски начин бити уређено очување филмског и осталог аудиовизуелног културног наслеђа, као и начин заштите, чувања, обраде и коришћења филмске и остале аудиовизуелне грађе. Филм као уметнички израз, као и остали аудиовизуелни материјали представљају не само културно наслеђе и сведочанство једног времена, већ су и део националног идентитета и управо зато је њихово очување од велике важности како за државу, тако и за културу, уметност и науку. Сигуран сам да ће закон уредити ову област, али уједно и утицати на подизање свести о значају који филм и аудиовизуелна грађа имају за нашу културу.“

Законом се уређује обављање, структура и организација делатности заштите и очувања филмског и осталог аудиовизуелног културног наслеђа, као и начин заштите, чувања, обраде и коришћења филмске и остале аудиовизуелне грађе, у складу с међународним прописима и стандардима. Уведене новине допринеће бољем  функционисању тих делатности и установа које се њима баве.

У Закону се дефинише обавеза продуцента домаћег или копродукционог филмског дела финансираног или суфинансираног из републичког буџета, да филм у одређеном року преда централној установи заштите. Ту је и обавеза увозника филма за јавно приказивање да га по истеку дистрибуције преда или уступи на копирање, са одговарајућом документацијом и пратећом грађом. Као Централна установа заштите, Кинотека је и добровољно депозитно тело за предају филмског и другог аудиовизуелног наслеђа за које не постоји законска обавеза предаје.

Међу законским новинама су дефинисање заштите и очувања филмског и осталог аудиовизуелног наслеђа као делатности од општег интереса за Републику Србију, као и дефинисање филмског и осталог аудиовизуелног наслеђа које чине покретна културна добра. Уређују се доступност, услови и начин коришћења филмске и остале аудиовизуелне грађе, поштовање ауторског и сродних права, које послове могу да обављају јавни аудиовизуелни архиви, а које специјалне и приватне установе.

У Закону се наводе и два аудиовизуелна архива Републике Србије – Филмске новости и Војнофилмски центар – Застава филм, као и   аудиовизуелни архиви у саставу јавних медијских установа – Радио-телевизије Србије и Војводине, а уводи се могућност оснивања специјалних и приватних архива.

Предвиђено је формирање Аудиовизуелног савета, који образује Југословенска кинотека. То ће бити стручно тело за сарадњу аудиовизуелних архива, у циљу обезбеђивања стручне подршке за унапређење заштите филмске и друге аудиовизуелне грађе, за унапређење и промоцију те делатности, као и за моделе сарадње аудиовизуелних архива са сродним образовним, струковним, научним и међународним организацијама.

Закон утврђује и успостављање Јединственог информационог система за аудиовизуелне архиве, ради њиховог повезивања у циљу ефикасног чувања, коришћења и доступности података о филмским и другим аудиовизуелним културним добрима и добрима под претходном заштитом.

Чињеница да је усвојен посебан закон за ову област утицаће и на развој свести о важности очувања филмске и остале аудиовизуелне грађе за будуће генерације, односно свести да се она као део културног наслеђа мора заштитити од пропадања и уништења. Та грађа представља материјално сведочанство о филму и филмској уметности, али и о историјском контексту државе и друштва, из чега произлази и њен значај за науку и културу уопште.